Српски Покрет Двери - Лого
Search

Како су мигранти почели да се насељавају у српско законодавство?

     Народна скупштина Републике Србије ужурбано прилагођава српско законодавство како би мигранти могли да се у Србији образују, запошљавају и стамбено збрињавају ван колективног смештаја. Законске измене које су  већ усвојене или се налазе у скупштинској процедури, а о којима се у медијима готово ништа не може видети, најбољи су доказ за ове наше тврдње. Само у текућем месецу децембру усвојено је неколико законских измена којима се обезбеђују разне олакшице за мигранте и суфинансирају пројекти намењени њиховом збрињавању у Србији. Све ово од раније прати усвајање локалних акционих планова у локалним самоуправама широм Србије, који третирају „унапређење положаја миграната у потреби без утврђеног статуса и тражилаца азила за период до 2021. године“, и то у срединама у којима тренутно уопште нема миграната.

     Поставља се питање чему онда ове одлуке? Да ли власт зна да ће се нешто десити до 2021. године у правцу насељавања миграната широм Србије што грађани Србије не знају? То и не чуди када се узме у обзир податак од 20. октобра 2017. године који смо добили од Министарства унутрашњих послова као одговор на посланичко питање народног посланика Двери Марије Јањушевић да је укупан број тражилаца азила у Републици Србији у периоду од 1. јула 2011. до 31. децембра 2016. године – невероватних 618.412 страних држављана. Шта ће се десити ако део њих који не буду добили азил у западно-европским земљама по постојећем домаћем Закону о реадмисији буду враћени у Србији? Да ли и са другим државама у западној Европи Србија има уговор о пријему код нас свих оних миграната који не буду добили азил у тамошњим држава и не могу да се врате у земљу порекла, као што је то случај са Аустријом, чији је бивши министар унутрашњих послова Херберт Кицкл потврдио постојање једног таквог уговора са Владом Србије?

 

Зато као народни посланици Српског покрета Двери постављамо надлежним државним органима и јавности следећа питања:

 

  1. Зашто је некадашњи републички Комесаријат за избеглице преименован у Комесаријат за избеглице и миграције?
  2. Зашто су српске избеглице са ратом захваћених подручја из бивше Југославије и интерно расељена лица са окупираног Косова и Метохије на овај начин изједначене са мигрантима из Авганистана, Пакистана, Ирака, Ирана, Сирије…?
  3. Зашто су све локалне самоуправе у Србији добиле налог да доносе локалне акционе планове о „унапређењу положаја миграната у потреби без утврђеног статуса и тражилаца азила за период до 2021. године“, такође у истом пакету са решавањем проблема наших избеглица?
  4. Да ли је тачно да је Влада Србије потписала уговор са Владом Аустрије о враћању свих оних миграната који не могу да добију азил у Аустрији назад у Србију, као што тврди бивши аустријски министар унутрашњих послова Херберт Кицкл, и да ли постоје исти овакви уговори са другим земљама западне Европе?
  5. Да ли је тачно да је у нови Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање уврштен нови члан којим се смањује основицa доприноса за запослене и за послодавце за тзв. „новонастањеног обвезника”, као и да се ови недостајући доприноси за обавезно социјално осигурање за ова „новонастањена“ лица плаћају се из буџета Републике? На кога се то односи?
  6. Да ли је тачно да је новим споразумом о финансирању између Републике Србије и Немачке развојне банке KFW из Франкфурта Радна група Владе Србије за решавање проблема мешовитих миграционих токова повукла финансијска средства у износу од 12 милиона евра ради финансирања инвестиција у циљу унапређења социјалне инфраструктуре у јединицама локалне самоуправе које су погођене мигрантском кризом?
  7. Да ли је Влада Србије Закључком број 48-10328/2016 од 27. 10. 2016. године овластила министра Алексанра Вулина, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише поменути уговор са Немачком развојном банком?
  8. Да ли је тачно да се кроз поменути уговор Република Србија обавезала да ће у наведеном програму учествовати са 10 милиона евра?
  9. Да ли Канцеларија Владе Србије за управљање јавним улагањима ова средства користи за обнову и изградњу грађевинских објеката јавне намене и о каквим се објектима за збрињавање миграната ради?
  10. Да ли је управо у скупштинској процедури Предлог закона о изменама и допунама закона о управљању миграцијама који је поднела Влада 25. новембра 2019. године и да ли се овим законским изменама тзв. управљање миграцијама први пут јавно доводи у везу са економским развојем и популационом политиком?
  11. Колико је СНС зарадила од аутобуског превоза миграната од Прешева до Суботице у протеклих осам година преко фирме ЛАСТРА из Лазаревца и каква је улога генерала Слободана Малешића, помоћника директора Полиције Владимира Ребића, у овом послу? Колико су наплаћиване аутобуске карте за мигранте? Ко је забрањивао патролама саобраћајне полиције да заустављају и контролишу ове аутобусе? Да ли иза свега стоји Кабинет министра полиције Небојше Стефановића?
  12. Да ли је тачно да су само у 2018. години 142 мигранта извршила 101 кривично дело у Београду, Врању, Ваљеву, Новом Пазару, Сомбору. Суботици, Кикинди и Сремској Митровици, док су у 2019. години број починилаца кривичних дела међу мигрантима повећао на 162 а број учињених кривичних дела на 113, док број прекршаја није познат?
  13. Зашто МУП Србије не даје податке о учињеним кривичним делима од стране миграната: која кривична дела су извршили мигранти, ко су жртве, да ли су извршиоци откривени, да ли су кривично гоњени, колико је осуђених, на коју казну су осуђени и колико је поступака обустављено због бекства окривљених миграната, да овде не помињемо обештећење због имовинских кривичних дела?
  14. Да ли је после кријумчарења дроге кријумчарење људи-миграната највећи криминал у Србији данас? Да ли је тачно да је само од јануара до новембра 2015. године откривено 358.885 илегалних миграната? Да ли је тачно да је МУП само у 2016. години поднео 349 пријава против 604 осумњичена за 386 кривичних дела кријумчарења? Да ли је тачно да је само 2017. године у више од сто акција ухапшено 114 кријумчара?
  15.  Да ли је тачно да се мигрантске руте и мигранти користе за преношење дроге и трговину дрогом, и да ли МУП Србије проверава ове наводе или се дозвољава несметани проток дроге кроз Србију преко мигрантских канала? Колико од ове дроге остаје у Србији?

 

                            

 

[ngg src=“galleries“ ids=“80″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: