Како су мигранти почели да се насељавају у српско законодавство?

     Народна скупштина Републике Србије ужурбано прилагођава српско законодавство како би мигранти могли да се у Србији образују, запошљавају и стамбено збрињавају ван колективног смештаја. Законске измене које су  већ усвојене или се налазе у скупштинској процедури, а о којима се у медијима готово ништа не може видети, најбољи су доказ за ове наше тврдње. Само у текућем месецу децембру усвојено је неколико законских измена којима се обезбеђују разне олакшице за мигранте и суфинансирају пројекти намењени њиховом збрињавању у Србији. Све ово од раније прати усвајање локалних акционих планова у локалним самоуправама широм Србије, који третирају „унапређење положаја миграната у потреби без утврђеног статуса и тражилаца азила за период до 2021. године“, и то у срединама у којима тренутно уопште нема миграната.

Поставља се питање чему онда ове одлуке? Да ли власт зна да ће се нешто десити до 2021. године у правцу насељавања миграната широм Србије што грађани Србије не знају? То и не чуди када се узме у обзир податак од 20. октобра 2017. године који смо добили од Министарства унутрашњих послова као одговор на посланичко питање народног посланика Двери Марије Јањушевић да је укупан број тражилаца азила у Републици Србији у периоду од 1. јула 2011. до 31. децембра 2016. године – невероватних 618.412 страних држављана. Шта ће се десити ако део њих који не буду добили азил у западно-европским земљама по постојећем домаћем Закону о реадмисији буду враћени у Србији? Да ли и са другим државама у западној Европи Србија има уговор о пријему код нас свих оних миграната који не буду добили азил у тамошњим држава и не могу да се врате у земљу порекла, као што је то случај са Аустријом, чији је бивши министар унутрашњих послова Херберт Кицкл потврдио постојање једног таквог уговора са Владом Србије?

Зато као народни посланици Српског покрета Двери постављамо надлежним државним органима и јавности следећа питања:

 

Фото: Н1