Политички систем у Србији не функционише. Нешто крупно и озбиљно мора да се мења. Српски покрет Двери стоји на становишту да нам је потребна комплетна ПРОМЕНА СИСТЕМА и уређење државе и институција које неће зависити од политичара већ од Устава и закона. Србијом већ три деценије управљају исте структуре „дубоке државе“: уједињени интересни монополи политичара, тајкуна, медија, банкара и отуђених служби безбедности. Власт се мењала, али је систем остајао исти. Промена власти више није довољна. Потребна нам је промена читавог политичког система који овде влада већ 30 година.
У Србији је на делу огромна криза парламентарне демократије. Сви парламенти, од републичког преко покрајинског до локалног нивоа су нелегитимни, настали на недемократским и противуставним изборима, без учешћа опозиције. Али, није било много боље ни раније. Народни посланици из Београда и Новог Сада чинили су већину у Народној скупштини у прошлом сазиву, док 96 општина нису имале своје представнике у парламенту, а 13 њих никада нису имале посланика за ових 30 година обновљеног вишестраначја. У претпрошлом сазиву је било 40 странака али 122 општине нису имале посланика, а само из Београда их је било готово половина (119). За нове народне посланике изабране на лажним изборима ове године дефинитивно нико није гласао – они су делегирани од стране СНС и других сателитских партија власти. Парламентарни и локални избори не смеју бити истовремено. Председник државе не може бити носилац страначке листе на републичким, покрајинским, локалним и изборима за савете месних заједница, већ то морају бити они који се кандидују на одређеним изборним нивоима.
Шта је заправо највећи проблем? У садашњем изборном систему грађани гласају, али не бирају. Гласа се за партијске листе, а не за конкретног кандидата из своје средине. Посланик има већу одговорност према партији него према грађанима и не представља оне који су га бирали већ партију која га је поставила. Самим тим се губи подела власти и недостаје кључна функција Народне скупштине, а то је надзор над радом Владе, што је немогуће ако су народни посланици подређени страначким шефовима у извршној власти од којих им зависи реизбор.
Без обнове демократије нема повратка нормалном политичком животу нити стварања друштва и државе у којима ће владати сигурност за све грађане. Избори нису ни једини ни довољан облик демократског одлучивања и морају бити допуњени референдумима о бројним животним питањима на републичком, покрајинском и локалном нивоу. Али, кључно питање јесте промена изборног система која ће донети две најважније промене:
- Снажнију везу између изабраних народних посланика и бирача.
- Географску репрезентативност Парламента.
Наш циљ је да грађани а не само странке бирају народне посланике, и да коначно имамо заиста народну а не само партијску скупштину.
Само грађани којима је стало до своје државе могу у политику вратити демократска начела политичке репрезентативности, смењивости и одговорности. Само уз обнављање ових начела можемо поново политичаре уместо господарима наших судбина учинити јавним службеницима.
Све наведене критике страначко-паразитског система и погубне партократије која влада Србијом не важе само за политичаре и странке на власти, али су они дефинитивно најодговорнији за ово стање и не желе да га мењају. Био сам део највеће опозиционе политичке групације и видео сам и знам колико је и опозиција оболела од исте болести. И лидери опозиције и наше политичке организације морају да се мењају. Потребно је делимично развластити лидере и странке и дати грађанима право на одлучивање о томе ко ће их представљати у Народној скупштини. То значи промену садашњег пропорционалног изборног система ка већинском у смислу да изборне листе више не смеју бити затворене и народни посланици бирани од стране страначког вођства већ отворене да грађани бирају ко ће у Народну скупштину. То опет значи да више неће бити важно на ком си месту на изборној листи већ како стојиш у својој бирачкој јединици, јер Србију треба поделити у више бирачких јединица и омогућити грађанима да директно бирају своје представнике у њима. На тај начин ћемо коначно моћи да гласамо за кандидате по имену и презимену и они ће имати много већу одговорност према својој бирачкој бази, а испунићемо и географску репрезентативност парламента, односно сви делови Србије имаће своје народне посланике. О конкретној варијанти изборног система, да ли чисто већинског или мешовитог треба отворити јавну расправу и Српски покрет Двери позива медије, стручну и политичку јавност на дијалог по овом али и по другим питањима из изборне области као што су обавезност гласања, број изборних јединица, дводомна скупштина, раздвојеност парламентарних и локалних избора, ограничење мандата изабраних лица, право гласа од 17 година,…
Позивамо на отварање широке стручне и политичке јавне расправе, уз коришћење упоредних искустава из других демократских земаља, а све у циљу дебате и договора о коначним решењима за промену политичког и изборног система у Србији, која би била плод широког друштвено-политичког консензуса. Желимо оживљавање демократије и вишестраначког парламентаризма у Србији и грађанима нудимо заједнички рад на повећању нивоа партиципативне демократије, односно њихове непосредне укључености у политику и одлучивање.
Видео линк ка целој конференцији за медије:
Бошко Обрадовић
Председник Двери