У тексту објављеном у „Corporate Watch” јавно је обзнањено да је Европа практично жртвовала регион Јадра и Рађевине, односно целу Србију и Републику Српску, да би задовољила своје потребе за литијумом, упркос чињеници да иста руда (и то у десет пута већој концентрацији) се може копати у Немачкој и Чешкој али се не копа. То значи да је ЕУ веома заинтересована да не трпи штетне последице отварања рудника литијума на њиховој територији и да желе да од Србије направе потребну депонију.
Недопустиво је понашање дела политичке јавности у Србији која и даље очекује да ће помоћ у одбрани народа и територије доћи из иностранства. Економски и политички интерес држава Западне Европе, Америке или Кине, па тиме и свих политичара који долазе са тих простора, њима је већи приоритет у опредељењу њихове спољне политике него заштита животне средине у Србији. Сасвим супротно од окупираних држава и колонија где државни апарат спроводи интерес страних држава и компанија на штету своје државе и народа који га плаћа, као што је случај и код нас. Стога је неозбиљно да очекујемо било какву ефективну подршку од политичара из иностранства по питању „пројекта Јадар“, и то само троши драгоцено време и одбрамбене ресурсе грађана Србије. Чекање стране помоћи и одлагање активне борбе само подиже цену слободе коју ће свакако платити грађани Србије а не политичари!
Једнако греше и они који се окрећу ка Кини, надајући се помоћи са те стране. Највећи акционар у „Рио Тинто” је кинеска државна компанија „Chinalco“ која поседује 14% акција. Да ли неко очекује да ће државни апарат Кине да се одрекне дивиденди које прима из „Рио Тинто”? Инвестициони фондови са седиштем у Сједињеним Америчким Државама, „Blackrock” (11%), „Vanguard” (8%) and „Capital” (7%), такође су деоничари у „Рио Тинто”. Стога је позиција државног апарата САД јасна: заштитити интерес својих компанија и подржати убирање профита ван територије своје државе. То објашњава и став америчког службеника који је пре неколико месеци јасно саопштио да је ненападање пројекта „Јадар” један од услова за подршку опозицији у Србији.
На кога онда можемо да се ослонимо? Једино на себе, део држава у суседству (које ће такође бити погођене) и ни на кога више. Ујединимо се као родољуби и зауставимо смртну опасност по народ и државу која се надвлачи над нашим животима. Што пре помогнемо већини грађана Србије да схвате да смо сами – пре ћемо створити потребну критичну масу, челични стисак „Рио Тинто” ће бити мање снажан и пре ћемо започети ослобођење.