У организацији Српског покрета Двери, данас је у Медија центру одржан округли сто на тему „Није касно за лустрацију“. На дебати, учешће су узели: Сеад Спаховић – адвокат, Божо Прелевић – адвокат и координатор Савета за безбедност Скупштине слободне Србије, Саво Манојловић – председник Удружења за заштиту уставности и законитости (УЗУЗ) и члан Скупштине слободне Србије, Михаило Лакчевић – адвокат и мастер кривичног права, Радомир Ђунић – адвокат и члан Председништва Покрета слободних грађана и Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери. Модератор на округлом столу била је адвокат Маја Митић. У наставку вам доносимо говор Бошка Обрадовића.
Свим политичарима који су се незаконито обогатили вршећи власт мора бити забрањено бављење политиком.
Српски покрет Двери ставио је лустрацију у приоритете свог политичког програма. Тако је Главни одбор Двери прошле године усвојио Декларацију о лустрацији, а недавно и Проглас „Промена система – сигурност за све“, који у другој тачки говори о правној и политичкој одговорности са посебним нагласком на лустрацији. Наиме, поред затворске, имовинске и финансијске казне за све јавне функционере који су се огрешили о закон и обогатили се на функцији, за шта предлажемо и увођење новог кривичног дела незаконито богаћење, предлажемо и лустрацију као забрану обављања јавне функције у дужем временском периоду. Одређени политичари који су били на власти или су сада коначно морају сносити одговорност за оно што су радили и мора им бити забрањено бављење политиком уколико су се огрешили о закон и људска права.
Многи који су активни на друштвено-политичкој и медијској сцени Србије последњих 75 година су заинтересовани да никада не дође до испитивања њихове одговорности у протеклом периоду. Али су зато грађани Србије веома заинтересовани за правну и политичку одговорност свих оних властодржаца који су кршили закон у овом периоду, њихово затворско и финансијско кажњавање за учињену штету држави и народу, као и одузимање њихове имовине стечене незаконитим путем. Доношењем и применом новог Закона о лустрацији утемељио би се нови вид политичке одговорности који би значио да бављење политиком не сме бити дозвољено онима који су кршили људска права или на било који други начин учествовали у кршењу закона.
Новим Законом о лустрацији би била основана Комисија са посебним овлашћењима за испитивање одговорности за кршење људских права и закона. Уколико би Комисија утврдила да је претендент на неку јавну функцију или особа која већ обавља одређену функцију кршила људска права и законе – донела би закључак о томе и лустрирани функционер би сносио последице у виду забране даљег обављања јавне функције, а против истог би била поднета и кривична пријава надлежним тужилаштвима ако већ није кривично процесуиран пре тога. Провера кршења људских права и закона обављала би се увидом Комисије у досијеа БИА-е, документа полиције, правосуђа, универзитета и друге званичне списе. Зато је најпре потребно доношење Закона о отварању тајних досијеа, као и преиспитивање свих академских звања (диплома и доктората).
Општи облици кршења људских права и закона који би били предмет Закона о лустрацији су све радње лица предузете у вршењу дужности које представљају кривично дело или друго кажњиво дело које се гони по службеној дужности, које имају за циљ да се неко лице лиши права које му припада, радње које имају за циљ да утичу на државни орган да донесе одлуку којом се грађани доводе у неравноправни положај (да ли су неки тужилачки или судски случајеви са посебном пажњом третирани из политичких разлога, а неки други су склањани и никада нису дошли на ред…), радње којима се повређује право на приватност (доушник за тајну полицију, неовлашћено отварање поште или прислушкивање, достављање противзаконитих информација…), одузимање приватне имовине након 1945, пљачкашке приватизације после 2000, трговину факултетским дипломама и докторатима… Последица спроведеног поступка лустрације била би изрицање привремене забране бављења политиком или рада у државним институцијама и службама. Забрана се може односити на обављање функције народног посланика, председника, премијера, министра, градоначелника, тужиоца, судије, директора јавног предузећа, гувернера Народне банке…
Лустрација је потребна јер решава проблеме разореног система у коме деценијама делује иста корумпирана структура политичара, новинара, полицајаца, тужилаца и судија. Овај политички систем је зрео за лустрацију и не постоји други начин његовог очишћења и оздрављења. Лустрација није и не сме бити неконтролисана освета над политичким неистомишљеницима већ правна и свака друга одговорност за кршење закона и јасна разлика између старог и новог политичког уређења. Промена власти једноставно није довољна. Власт се мењала али је корумпирани политички систем остајао исти. Зато је данас кључна промена комплетног система, у чему лустрација игра једну од пресудних улога.
Председник Двери