Иако смо позвани, нећемо присуствовати данашњој седници Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине која ће на дневном реду имати „расправу о променама Устава Републике Србије у области правосуђа, уз учешће представника ванпарламентарне опозиције”.
Ова смешна јавна расправа од једва неколико сати најбоље сведочи о неозбиљности најављених уставних промена. Ни до овога не би дошло да Венецијанска комисија у свом достављеном мишљењу о уставним променама није у члану 108 инсистирала код наших власти да активно укључе ванпарламентарне опозиционе странке јер Скупштина без опозиције дефинитивно нема легитимитет да мења највиши правни акт. Српски покрет Двери је одбио учешће у овој симулацији демократије и плурализма управо зато да не би давао легитимитет једнопартијској Скупштини за промену Устава.
Најављене уставне промене у области правосуђа проузроковане су спољашњим притисцима и обећањима ове власти датим још током 2016. године када су отворена поглавља 23 и 24 за приступање ЕУ кога нема и неће га ни бити. Уместо да смањи досадашњи политички утицај на судство, предлог и процедура за уставне промене доноси још већу улогу политике у судству.
Стање у српском правосуђу је поражавајуће и потребан нам је механизам који даје потпуну независност правосуђа од утицаја криминала, корупције и власти. То ове уставне промене не омогућавају. Грађани све више уочавају и на својој кожи осећају најразличитије слабости нашег уставно-правног и правосудног система. Најављеном променом Устава неће се успоставити правичан, непристрасан, независан и ефикасан суд јер су ове промене издејствоване на основу монопола тренутне власти, у недемократској Народној скупштини без опозиције и без озбиљне јавне расправе и личе на наопако спровођење реформе правосуђа у време бившег режима од 2009. до 2012.
Устав се очито не мења због грађана и побољшања стања у домаћем правосуђу већ због притиска споља и наставка утицаја извршне власти на судство изнутра. По овој теми у јавности и на медијима влада мук. Овако се релативизује и обесмишљава сам процес промене Устава и губи значај и смисао Устава у једној држави. Ако ова процедура прође, да ли су онда следеће уставне промене везане за избацивање преамбуле о обавези сваке власти да брине о очувању Косова и Метохије у саставу Србије или увођење обавезне вакцинације?