Постоје велике разлике између политичке ситуације у Србији и Црној Гори. У црногорској скупштини опозиција може нормално да наступа, постоје најмање две и то најтиражније дневне новине и две телевизије са националном фреквенцијом на којима је опозиција заступљена у пуном формату, Српска православна црква није под контролом владајућег режима и стала је на страну народа који се побунио против власти, у борбу против кршења закона од стране власти укључили су се бројни спортисти, уметници, универзитетски професори…
Нажалост, стање у Србији је супротно: у Народној скупштини се годинама искључује микрофон опозиционим народним посланицима када критикују власт, опозиција и свако другачије мишљење не постоји за најтиражније дневне новине и све телевизије са националном фреквенцијом, црквени великодостојници и академска јавност ћуте упркос грађанским протестима који су трајали више од годину дана…
Вреди приметити шта је све опозиција у Црној Гори озбиљно и мудро урадила да би дошла до изборне победе:
1. Формиране су три опозиционе колоне, али паметно – да нити једна не остане испод цензуса. Дакле, није важно колико је опозиционих колона ако све прелазе цензус.
2. Није било међусобног нападања унутар опозиције. Нема потребе за тим. Нека бирачи сами процене за кога ће у опозицији дати глас на основу њиховог програма.
3. Општа мобилизација у правцу што масовнијег изласка на изборе и рушења једне недемократске и криминалне власти. Сваки глас је битан и борба за повећање излазности захтева посебну кампању.
4. Смањити бављење већ сто пута рециклираним критикама актуелне власти и представити свој алтернативни програм. Бирачи хоће да знају шта тачно долази после политичких промена.
5. Старији и делимично истрошени политичари у опозицији се повлаче у други план (али су и те како активни у позадини знањем и искуством), а у први план иду нови и млади људи који су се појавили у политици последњих година. Ово је тим пре важније у Србији јер су бројни овдашњи опозициони лидери већ били на власти, а неки од њих нису упамћени по много тога доброг.
6. Главна и највећа опозициона колона је национална, а друге две су грађанске и личе на власт по програму. Код нас то треба да буде исто тако, с тим што овде национална колона треба да се обрати бирачима владајућих странака које се представљају као патриотске а у пракси то нису, већ су се претвориле у криминалне и коруптивне организације као и бивша власт у Црној Гори.
7. На челу највеће опозиционе групације и националне колоне нашла се независна и угледна јавна личност која није члан нити једне странке, породичан човек са петоро деце који се не стиди своје вере и нације, а показује хришћанску ширину и толеранцију за другог и другачијег, што је и нама у Србији потребно.
И Мило Ђукановић је, као и Александар Вучић, почео политичку каријеру као српски патриота, а онда је признао лажну државу Косово, увео санкције Русији и ушао у НАТО. То је прозападни и протестантски пут којим се од доласка на власт 2012. године упутио и Вучић, коме је управо Ђукановић отворио врата у свет западних обавештајних агентура и контроверзних бизнисмена који су помогли стварање СНС и њихов долазак на власт у Србији. То је разлог зашто Вучић не сме да изговори име Мила Ђукановића који о њему зна све.
Интересантно је да Вучић није смео јавно да честита изузетан успех носиоцу изборне листе „За будућност Црне Горе“ Здравку Кривокапићу нити му се лично јавио после избора због страха од Мила Ђукановића. Режимски медији у Србији очито не смеју да славе успех опозиције у Црној Гори јер је то опасна порука по власт у Србији. Чак је приметно да сваки дан све више подржавају Мила Ђукановића тако што навијају за пропаст опозиционе коалиције која је победила на изборима и сада треба да формира нову Владу Црне Горе. То је најбољи доказ колико се владајући режим у Србији уплашио од преливања црногорског сценарија код нас, као и мотив више да се српска опозиција окрене овом науку.
Чињеница је и да Мило Ђукановић влада Црном Гором више од 30 година и да је досадио и Богу и народу. Али, нећемо ваљда чекати да његов политички брат близанац и пословни ортак у Србији Александар Вучић достигне три деценије на власти да би се и код нас нешто променило?
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс
Фото: Н1