Posebno mi je bilo simpatično to što me je kao „novog Palmerovog ljubimca“ nazvao čovek koji se druži i sarađuje sa ratnim zločincima i organizatorima NATO bombardovanja Srbije, kao što su Bler, Klinton i Šreder.
U novoj jučerašnjoj seansi na TV PINK predsednik SNS Aleksandar Vučić u više navrata osvrnuo se na izjave predsednika Dveri Boška Obradovića, pa ovim povodom prenosimo Obradovićevo reagovanje:
Iz jučerašnjeg gostovanja na omiljenoj režimskoj televiziji, TV PINK, jasno je da se predsednik SNS plaši bojkota izbora kojim bi konačno bila obelodanjena propast srpske demokratije posle 30 godina od uvođenja višestranačja i tragični povratak na vreme jednopartijske diktature. Ono što je posebno komentarisao, jer ga je očito zabolelo, jeste moje naglašavanje da za dogovor vlasti i opozicije moraju da postoje određene garancije, odnosno da mora da bude stavljen potpis obe strane na zajednički dokument koji bi nastao kao rezultat pregovora. Ponavljam da bi najbolja garancija bila prelazna, tehnička Vlada koja bi omogućila sprovođenje preporuka Stručnog tima protesta „1 od 5 miliona“ o slobodi medija i fer i poštenim izborima.
Razume se da niko ne planira da bojkotuje niti sprečava održavanje slobodnih izbora, ako su to stvarno regularni izbori koji ispunjavaju sve demokratske standarde. Ali, ako vlast smatra da izbori mogu da budu nedemokratski, nefer i nepošteni, ako ne želi da prihvati preporuke Stručnog tima, ako ignoriše zahteve sa protesta, onda mora da zna da građani koji su u poslednjih osam meseci protestovali u više od 100 gradova i opština Srbije sigurno neće ćutke preći preko toga. Taj film predsednik SNS neće gledati jer nismo svi lažna opozicija koja je na njegovom platnom spisku poput Šešelja, Čede i Čanka. Mogu da potvrdim da ćemo sprečiti takve neregularne, unapred režirane i pokradene izbore, jer je izborni lopovluk takođe teško krivično delo, vlast izabrana na nedemokratskim izborima neće biti legitimna a protiv diktature je potpuno normalno i demokratski boriti se narodnim demonstracijama do svrgavanja diktatora.
Za dijalog vlasti i opozicije kao jedini miran način za razrešenje aktuelne političke krize u Srbiji nisu nam potrebni stranci kao posrednici. Svakako je dragoceno jučerašnje Vučićevo priznanje da se kao predstavnik SNS viđao sa raznim obaveštajcima iz zapadnih ambasada, poput agenta francuske obaveštajne službe Žorža Urioa, tadašnjeg verenika njegovog sadašnjeg najbližeg saradnika i savetnika za medije Suzane Vasiljević. Ono što još nije priznao jeste da još iz vremena SRS raspolaže privatnim prislušnim centrima, uz pomoć kojih je prisluškivao svoje najbliže stranačke kolege. Takođe, ostalo je nejasno zašto se oko prisluškivanja kome je – kako tvrdi – bio izložen od strane bivšeg režima nije informisao direktno od svog sadašnjeg koalicionog partnera Ivice Dačića, nekadašnjeg ministra policije ili zašto za to nije optužio svog velikog prijatelja Mikija Rakića, koji se u to vreme nalazio na čelu Biroa za koordinaciju svih službi bezbednosti?
Posebno mi je bilo simpatično to što me je kao „novog Palmerovog ljubimca“ nazvao čovek koji se druži i sarađuje sa ratnim zločincima i organizatorima NATO bombardovanja Srbije, kao što su Bler, Klinton i Šreder. Podsetiću javnost da je upravo Aleksandar Vučić bio taj koji je na stranačke mitinge SNS dovodio Šredera na dan obeležavanja početka NATO bombardovanja, da se grlio sa Bilom Klintonom na sastanku Fondacije Klintonovih koju je pomogao finansijski za vreme predsedničke kampanje Hilari Klinton i da je za specijalnog savetnika u Vladi Srbije dok je bio na njenom čelu angažovao Tonija Blera.
Kad je već toliko zainteresovan za pozadinu razgovora sa stranim diplomatama, voleli bismo da znamo šta je predsednik Srbije pričao sa zapadnim predstavnicima o priznanju nezavisnosti Kosova od strane Beograda i njegovoj ideji razgraničenja između dve nezavisne države, kako Srbiju i Kosovo nazva još jedan njegov prijatelj – francuski predsednik Makron?