РЕАГОВАЊЕ КОЈЕ ТАБЛОИД „АЛО“ НИЈЕ СМЕО ДА ОБЈАВИ
Реаговање на ауторски текст Небојше Стефановића „Вучић сам носи тешко бреме“ („АЛО“, 24. август 2020)
Најпре бих желео да изразим задовољство што је дошло до помирења између два водећа клана у СНС – клана браће Вучић и клана Небојше Стефановића, па некадашњи „први бот Србије“ а садашњи други човек власти СНС поново готово свакодневно пише оде у част свог страначког шефа и првог човека Србије. То дуго није био случај јер је у међувремену беснео рат између два клана који је подразумевао међусобна отварања афера и разна медијска препуцавања унутар криминалне породице. Колико дуго ће трајати ово примирје вероватно зависи од позиције на коју ће бити постављен Небојша Стефановић у новој подели власти и да ли ће он тиме бити задовољан. Али, свакако је лепо видети како се Небојша из Београда поново намеће као кандидат за привијање на Господареве груди.
У свом новом ауторском додворавању Шефу, потпредседник Владе, министар полиције и шеф Бироа за координацију свих служби безбедности у техничком мандату решио је да се бави опозицијом у Србији, па између осталих и Српским покретом Двери, што је повод за ову моју реакцију. У надахнутом изливу отужног подилажења и слављења „мученичке личности“ председника СНС, Небојша Стефановић каже да „једино што народ у Србији види од опозиције јесте насиље и отежавање положаја својој земљи и то посебно поводом најкомплексније теме с којом су се носиле све власти“, мислећи на Косово и Метохију. Истовремено Стефановић оптужује опозицију да се од ње не може очекивати да „предложи решења за најтеже проблеме у земљи попут Косова и Метохије, нешто ново у борби против Ковида 19 или неки нови револуционарни економски план којим би земља могла да иде још брже напред“.
Постављам питање где то опозиција може да представи свој програм? Где може да се чује и најмањи глас критике власти? Да ли је ко одговарао за неку од многобројних афера криминала и корупције у врху власти или за лажирање броја оболелих и умрлих у другом таласу короне пре одржаних здравствено ризичних лажних избора? Да ли је тај „револуционарни економски план“ владајућег режима оличен у продаји РТБ БОР, ПКБ, Аеродрома Београд и Комерцијалне банке странцима? Које је Вучићево решење за КиМ и зашто избегава да га јавно представи већ девет година од доласка на власт до сада?
„Жао ми је што Александар Вучић овај терет најчешће мора да носи сам“, каже на крају ове политичке тугованке Небојша Стефановић, правећи се да не зна да Вучића нико није овластио да се бави темом Косова и Метохије – ни Влада Србије ни Народна скупштина, нити постоји било каква усвојена преговарачка платформа државе Србије на основу које би наступао, већ је узурпирао ову тему и све неовлашћено ради сам, па самим тим треба да сноси и све последице.
Одувек знамо „лекцију о јединству“ по кључним националним и државним питањима, о којој нас сада – када је договорено до стављања потписа на признање лажне државе Косово – учи Небојша Стефановић. Али, како да бранимо Косово и Метохију заједно када га СНС издаје од тренутка доласка на власт 2012. године, упорно кршећи сва своја предизборна обећања да ће бити поништени договори претходне власти око КиМ. Управо супротно, власт СНС је та која подиже преговоре са тзв. Приштином са техничког на ниво „два председника“ и већ у првој години власти потписује антиуставне бриселске споразуме којима препушта институције државе Србије на северу КиМ сепаратистичкој власти у Приштини.
Нико од српских родољуба не би имао ништа против да владајући режим стане у одбрану КиМ у саставу Србије, већ бисмо у томе увек само помагали, али тренутној власти у Србији се одавно не може веровати јер већ годинама уназад трају тајни преговори иза сцене на којима се тргује Косовом и Метохијом зарад опстанка на власти. Сваки државни орган који ради у националном интересу очувања КиМ – имао је и има нашу подршку без обзира на политичке поделе и сукобе између власти и опозиције, али је не могу имати они државни функционери који су себи дозволили да крше Устав и тајно преговарају о признању лажне државе Косово, подели и разграничењу. Подсећам Небојшу Стефановића да њихов план поделе и разграничења између Срба и Албанаца на КиМ подразумева признање косовске независности, као и да смо се ми као држава разграничили са Албанцима онда када су договорене границе између Албаније и Краљевине Југославије, и да више промене граница нема.
Право питање за чланове и гласаче СНС јесте шта Александар Вучић тајно преговара у Бриселу и Вашингтону, и зашто избегава да тражи да у преговоре буде укључен и представник Руске Федерације? Ко му даје право да тргује светом српском земљом? Уколико настави са таквом политиком која води потпуном признању лажне косовске државе и стварању Велике Албаније – то ће бити тренутак отрежњења многих присталица СНС које још увек верују да то он и они никада неће учинити, а самим тим и почетак његовог и њиховог пада са власти јер издаја у Србији не може да прође мирно и без побуне и отпора.
Председник Двери