Одговор Ивици Дачићу, Небојши Стефановићу, Марку Ђурићу и Ђорђу Милићевићу
На моју јучерашњу изјаву у оквиру ширег интервјуа за портал nova.rs да је Вучић спреман да призна независност Косова, као по команди, један за другим, експресно су реаговали потпредседник Владе Небојша Стефановић и шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић из СНС, али и гласноговорници СПС Ивица Дачић и Ђорђе Милићевић. Шта их је толико заболело?
Наиме, водећи представници владајућег режима СНС и СПС већ су на делу показали да су спремни да се одрекну дела државне територије потписујући противуставни Бриселски споразум 2013. године, којим се држава Србија одрекла бројних надлежности на северу Косова и Метохије. Заузврат, ови „велики преговарачи“ нису добили ништа сем обећањa о формирању Заједнице српских општина које никада није испуњено. Они би сада и даље да тргују територијалним интегритетом и суверенитетом, и у свакодневним изјавама понављају да су спремни на компромис али да и Србија нешто мора да добије заузврат. Шта то значи друго него спремност за признање косовске независности, док се само тражи нека мала компензација која би се као по обичају представила у српској јавности као велика победа?
Ево моје поштене понуде: Зашто једноставно јавно не кажу да нема одступања од Устава Србије и Резолуције 12 44 СБ УН који третирају КиМ као саставни део Србије? Зашто стално прећуткују и Устав и 12 44, ако немају намеру да их крше? Зашто се јавно не обавежу да је за њих неприхватљива подела Косова и Метохије и разграничење које подразумева најпре признање лажне државе Косово (јер разграничити се могу само две независне државе)? Зашто је толико тешко да ово изговоре и обавежу се јавно, сем ако управо о томе није реч на тајним преговорима који већ дуго трају иза сцене?
Чињеница је да се већ дуго јавност у Србији припрема за стављање потписа на независност Косова од стране актуелне власти, под разним изговорима да су Косово и Метохија већ изгубљени, да се спречи нови рат, да је то услов за улазак у ЕУ… А права истина је да су дали обећање да би добили подршку са запада за долазак на власт 2012. године. Власт СНС и СПС заправо нема дилему да се треба одрећи Косова и Метохије и признати другу албанску државу на Балкану као независну, што директно води у стварање Велике Албаније као највеће безбедносне претње читавом региону. Они још само преговарају о томе да добију нешто заузврат чиме би могли да изађу пред грађане Србије и пробају да нам свима замажу очи. То, међутим, не може и неће лако проћи јер је у питању кршење Устава и тешко кривично дело признања окупације дела државне територије и одрицање од територијалног суверенитета, за шта је предвиђена вишегодишња казна затвора.
Двери нису опозиција држави већ власти. Увек ћемо подржати државне органе у борби за очување КиМ у саставу Србије, али овој власти се не може веровати. Посебан разлог за нервозу у врху СНС и СПС је то што знају да би предајом КиМ изгубили велики број бирача који би се на тај начин уверили да је Српски покрет Двери све време био у праву што је сумњао у актуелни државни врх, чиме би њихови бирачи аутоматски дали поверење Дверима. А посебно се плаше оне српске омладине која је на недавним демонстрацијама испред Народне скупштине певала о Косову и Метохији и која им било какав покушај националне издаје неће дозволити.
Председник Двери