Одговор Удружењу тужилаца и судија и Друштву судија Србије
Шта заинтересована јавност треба да уради када државне институције не раде свој посао?
Да ли се сећате да је 650 разрешених судија по контроверзној реформи правосуђа у време бивше власти узело чланске књижице тада опозиционе СНС, као и да након повратка на судијске функције нису узели исписнице из чланства у сада владајућој странци?
До када треба да ћутимо на понашање носилаца највиших правосудних функција у Србији који сакривају предмете у фиоке и избегавају да процесуирају водеће представнике владајућег режима?
Зашто је Удружењу тужилаца и судија, као и Друштву судија Србије, спорно када један опозициони политичар подсети судије и тужиоце на поштовање Устава и закона, као и на одговорност коју носе њихове функције, док никада ништа спорно не виде у понашању власти? Зашто и судије и тужиоци не би одговарали за кршење Устава и закона и зашто због тога не би били лустрирани, односно зашто им не би било забрањено вршење било које друге јавне функције?
Да ли су ова два удружења реаговала када су председник државе и министар правде у време ове власти тражили од Уставног суда Србије да се не оглашава по појединим питањима и да ли је у савременој Европи забележен драстичнији случај мешања извршне власти у рад независне судске власти?
Да ли је могуће да републичко јавно тужилаштво не сме да покрене истрагу нити о једној од познатих крупних афера криминала и корупције у врху власти? Лично сам поднео пет кривичних пријава против највиших државних функционера, од Александра Вучића и Александра Вулина, преко Небојше Стефановића и Владимира Ребића, до Загорке Доловац, по којима никада није поступано. Шта се чека и ко спречава истраге и суђења у Србији?
Шта треба да се деси да Уставни суд Србије покрене поступке и почне да доноси пресуде по најмање пет захтева за оцену уставности и законитости недавно одржаних лажних избора? Како власт мисли да конституише нову лажну Скупштину пре него што буду донете одлуке Уставног суда по поднетим захтевима? Ко ће онда бити други одговоран за кршење Устава и закона него судије Уставног суда Србије које избегавају да се изјасне о најважнијем државном питању данас?
Да ли је нормално да се Уставни суд по свим кључним државним и друштвеним питањима у последњих неколико година прогласио ненадлежним: од антиуставних тзв. Бриселских споразума, преко закона о смањењу пензија и лекс специјалиса о „Београду на води“, до антиуставног увођења ванредног стања и сада незаузимања става о недемократским и противуставним изборима?
Ко заправо врши притисак на судије и тужиоце у Србији? Опозициони политичар који не може да се појави нити на једном великом медију у Србији или власт која их уцењује функцијом на коју су постављени од стране владајућег режима или ко зна којим другим стварима из њихове биографије?
Најмање троје судија Уставног суда Србије су чланови СНС. Од њих се не може очекивати да суде по Уставу и законима и сви ће после политичких промена морати да буду лустрирани, јер судије не могу бити чланови политичких странака. Осталих 10 судија УСС хитно треба да докажу да и они нису чланови СНС, иако су сви постављени за време ове власти. Очекујемо хитан доказ да они у свом раду не функционишу по налозима са Андрићевог венца, већ независно од извршне власти, по Уставу и законима ове државе.
Коначно. шта се чека да се – према речима Снежане Бјелогрлић, председника Друштва судија Србије – „Уставни суд одбрани тако што ће своје одлуке засновати на Уставу и дати правну аргументацију“?
Председник Двери