„Смењеном министру здравља одређен је тромесечни притвор и биће му суђено за куповину болничких респиратора по три пута већој цени од реалне“, наслов је који је освануо у медијима пре неколико месеци. У питању није Златибор Лончар већ бивши министар здравља Боливије Марсел Навахас.
Такође ће он и супруга, која је такође кажњена, морати Скупштини да врате више од милион евра које су узели за фиктивне послове од 1998-2013. Шта је то према трговини дрогом, оружјем или људима којом се баве највиши представници власти у Србији?
Нгујену Бак Сону, Вучићев колега, бивши министар за информације и комуникације у Вијетнаму, осуђен је прошле године (2019) због примања мита на доживотни затвор због афере сличне куповини приватног кабловског система „Коперникус“ у Србији од стране државне компаније „Телеком“.
Претпрошле године (2018) СУД БиХ осудио је бившег министра пољопривреде Јерка Иванковића Лијановића на 12 година затвора због организованог криминала, утаје пореза и прања новца. Наиме, његова криминална група је годинама оснивала нове фирме на које су преносили сировине, производе и опрему и настављали пословање, а стечене вишемилионске пореске дугове остављали ранијим предузећима, чиме су стекли незакониту имовинску корист од преко 7 милиона евра. Колико је оваквих политичара и привредника у Србији за све ове године пљачкашких приватизација и привредног криминала који је остао неоткривен и некажњен?
Пре неколико година (2016) бивши француски министар за буџет Џером Каизак осуђен је на три године затвора због прања новца, утаје пореза и скривања свога богатства у пореским рајевима широм света, плус је морао да плати преко 2 милиона евра за казнени порез и забрањено му је кандидивање на јавну функцију у наредних пет година. Шта је то за Синишу Малог који само у Србији има преко 40 банковних рачуна?
Бивши грчки министар одбране Акид Цохаџопулос осуђен је 2013. године због прикривања имовине на осам година затвора и 520.000 евра глобе. Заплењена му је и вила коју је купио на име супруге, а није је пријавио. Колико оваквих политичара на власти има у Србији данас?
Шта из свега овога можемо закључити:
1. У другим државама представници највише власти који крше закон су кривично гоњени и одговарају за сваку врсту злоупотребе службеног положаја или корупције и криминала.
2. Свако ко се огреши о закон мора кривично да одговара и заврши на вишегодишњој робији. Ово се посебно односи на оне који се налазе на највишим државним функцијама јер је и њихова одговорност највећа.
3. Поред затворске казне за финансијске проневере следује и новчана казна којом се мора надокнадити оно што је украдено од државе и грађана који као порески обвезници пуне државни буџет.
4. Коначно, казнена политика подразумева и лустрацију у смислу забране кандидовања на било коју јавну функцију у одређеном периоду, а најмање 5-10 година.
Као што видимо оваква пракса постоји широм Балкана, Европе и света, па то значи да може бити примењена и у Србији. Наша власт је сигурно неће применити јер су њени највиши представници кандидати за кривичну одговорност. То значи да су нам потребне политичке промене које неће бити само проста смена власти, већ промена комплетног корумпираног владајућег режима, рачунајући и њихову кривичну одговорност: затворске и новчане казне, као и лустрацију као забрану обављања јавне функције на дужи период.
То ће се односити на све оне који су кршили закон у садашњем систему власти, дакле, не само политичаре на функцијама већ и судије, тужиоце, полицајце и све друге запослене у државној управи и локалној самоуправи.
*Извор: Директно