Током јучерашњег заседања лажне Скупштине Ивица Дачић је рекао да ће „међустраначки дијалог бити настављен по плану договореном са Европским парламентом“, супротно својој недавној изјави да он нема никакве везе са тим и да је за то задужена Гордана Чомић. Постављамо питање председнику лажне Скупштине – по ком то плану ће бити настављен дијалог власти и опозиције који никада суштински није ни почео? По плану да дијалога нема већ шест месеци од завршених лажних избора и да сигурно неће ни почети до краја године? Да се дијалог пребацује на следећу годину и не зна се кад ће почети, нити о чему ће се причати нити ко ће у њему учествовати? Или по плану да се дијалог само фингира и одуговлачи и на тај начин потроши време до ванредних избора а да се ништа од услова за слободне и поштене изборе до тада не промени на боље?

       Дијалог свакако није дијалог између парламентарних политичких странака јер су све део власти, па на дневном нивоу могу да разговарају између себе. Једини смислен дијалог је између власти и опозиције која је бојкотовала изборе на свим нивоима, а прва и главна тема су управо ванредни избори на свим нивоима. Као што у Народној скупштини нема опозиције па је самим тим бесмислена и неодржива, потпуно исто стање је и у покрајинској скупштини и у свим локалним парламентима произашлим из недемократских и противуставних избора од 21. јуна. Зато је прва тема будућег дијалога распоред ванредних избора на свим нивоима: републичких, покрајинских и локалних. Следећа тема је раздвајање председничких, републичких и локалних избора. Предлог Српског покрета Двери је да се ванредни републички избори одрже већ током 2021. године, а са њима у истом термину могу бити и избори за Скупштину АП Војводине, док би градски избори у Београду могли бити заједно са ванредним локалним изборима у читавој Србији. Председнички избори су посебна тема за дијалог и договор власти и опозиције. Трећи корпус тема за дијалог је ослобођење медија, а пре свега РТС, најмање 6-9 месеци пре било којих следећих избора, а заједно са тим и забрана функционерске кампање и спречавање притисака на бираче.
Коначно, дијалог неће имати никакву гаранцију да ће се било шта променити, чак и ако се неки споразум потпише, ако то не буде пратило радно тело састављено од представника власти и опозиције које би имало сва овлашћења да спроведе и даље надгледа договорено. Било да је то прелазна Влада нестраначких стручњака, ко-министри из редова опозиције у кључним министарствима за спровођење избора, или посебно Министарство или Комисија, али таква гаранција мора да постоји јер се актуелној власти апсолутна ништа више не може веровати на реч, па чак ни ону потписану.
Пошто су ово све крупне и озбиљне теме, око којих неће лако доћи до договора између власти и опозиције, дијалог мора да почне одмах. Ако је задатак Ивице Дачића да тај дијалог одлаже и обесмисли, онда опозиција треба што пре да изађе са јасним роковима када дијалог мора да почне и да се заврши да би све што је договорено било на време примењено и остало довољно времена до избора.
 
 
Бошко Обрадовић
Председник Двери