Да ли је Вучићева власт и са другим западним земљама склопила споразум о враћању миграната у Србију као са Аустријом?

     Хици које су припадници Војске Србије, који су ангажовани као обезбеђење у мигрантским центрима, већ у неколико наврата испалили у ваздух да би зауставили побуну и бекство миграната из прихватилишта – означили су нову фазу мигрантске кризе у Србији. Дакле, дошли смо и дотле – до употребе ватреног оружја да бисмо покушали да зауставимо даљи негативан развој овог проблема.        

У овом тренутку у Србији су сви капацитети за пријем миграната препуњени. Њих око 9000 налази се у 20 различитих мигрантских центара широм Србије и места за пријем нових миграната нема. И ових 9000 су илегални мигранти који су  противзаконито ушли на територију наше земље, а са овом врстом кривичних дела кријумчарења људи се свакодневно наставља. Куда нас то даље води?        

Ових дана смо и дефинитивно добили потврду о постојању извесног споразума између Владе Аустрије и Владе Србије о враћању у Србију свих оних миграната који у Аустрији не могу да добију азил нити могу да буду враћени у земљу порекла. Поставља се питање – зашто се они онда враћају баш у Србију, а не у неку другу земљу, и ко је то потписао у наше име? Да ли су ови мигранти који не могу да добију азил у Аустрији заправо криминалци које Аустријанци не желе у свом друштву? Да ли их враћају у Србију зато што су им једино овде издавани лични документи у проласку кроз Србију, док нити једна друга земља на балканској рути то није радила? И зашто не могу да буду враћени у земљу свог порекла?      

Питамо министра полиције Небојшу Стефановића да ли је он лично или ко у његово име и из ког разлога потписао овај споразум 24. априла прошле године? Зашто је садржај овог споразума још увек тајна? Шта Србија овим добија? Да ли су се и друге земље на Балкану обавезале на нешто слично? Да ли исти овакав споразум имамо и са другим западним земљама којима смо такође обећали да ћемо примити назад код нас све оне мигранте које они не желе у својој земљи? Зашто о овом споразуму сви причају у Аустрији, а сви ћуте у Србији? Нити једна државна институција у Србији још увек се није званично огласила, ни председник, ни Влада, ни Министарство унутрашњих послова, упркос десетинама постављених посланичких и новинарских питања.

Посебно је неуспешан покушај разних режимских спин доктора, аналитичара и медија да се за овај споразум пребаци одговорност на бившу власт. Наиме, тачно је да постоје обавезе које је држава Србија преузела у вези са реадмисијом из уговора са ЕУ из 2007. и Аустријом из 2010. године, али се оне односе на повратак наших држављана у Србију и немају никакве везе са мигрантском кризом која тада није ни постојала. Прошлогодишњи уговор Владе Србије са Владом Аустрије не тиче се наших држављана већ искључиво миграната, из чега можемо закључити спремност наше актуелне власти да од Србије прави азилантски центар за све оне мигранте које западна Европа не жели да прими.

Једини разлог овоме може бити у додворавању западним центрима моћи зарад подршке Вучићевом опстанку на власти, за шта су очито наши властодршци спремни да плате сваку цену. Ако томе додамо Вучићево лично пријатељство и сарадњу са породицом Сорош онда постаје јасно да је за Србију припремљен сценарио за који никада није гласао нити један грађанин Србије. Једино наше државне границе су још увек отворене за противзаконити илегални улазак миграната и, уз сада већ извесну могућност повратка миграната из западних земаља у Србију, ова ситуација постаје све запаљивија и опаснија. А нашем друштву даље угрожавање безбедности и ново испаљивање хитаца у ваздух од стране Војске или Полиције у неким следећим случајевима побуне, чињења кривичних дела или тероризма од стране миграната дефинитивно није потребно, а може бити и недовољно.

Посебно је питање шта Полиција ради у току полицијског часа са оним необичним колонама аутобуса у којима се под окриљем ноћи превозе мигранти по Србији. Раније је директно врх СНС стајао иза кријумчарења миграната, па није искључено да су овом врстом криминалног бизниса и кривичних дела наставили да се баве и у ванредном стању. 

 

Бошко Обрадовић

Народни посланик и председник Српског покрета Двери

 

Фото: ФБ страница Стоп Цензура