Обраћање на округлом столу „Неселективан рад тужилаштава и судова у Србији“ у организацији народних посланика Српског покрета Двери мр Ивана Костића и Бошка Обрадовића, одржаном 17. јуна у Прес центру УНС-а у Београду

Основна заблуда у којој ми живимо у Србији јесте да у нашој држави постоје независне институције и да њоме владају политичари који су изабрани на изборима. Све је управо супротно:

  1. Србијом не владају политички већ криминални кругови и политичка корупција и владајућа Српска напредна странка је само политичко крило криминалне организације која влада Србијом.
  2. Независне државне институције су окупиране изнутра и не раде свој посао, већ су у потпуности инструментализоване да служе искључиво интересима владајућег режима и штите мафијашку политичку пирамиду на власти.

Та „дубока власт“ у Србији се директно бави са три највећа облика криминала у свету: трговином оружјем, трговином дрогом и трговином људима.

Иза трговине оружјем стоји отац министра полиције Небојше Стефановића – Бранко Стефановић, као и велики донатор СНС Слободан Тешић, који остварују екстрапрофит тако што њихове приватне фирме добијају оружје по повлашћеним ценама од државне компаније „Крушик“ из Ваљева, која због тога бележи минусе и пропада. То не би било могуће да ови трговци оружјем нису блиски рођаци и донатори владајуће странке, као и да директори „Крушика“ који одобравају овакав криминал и корупцију нису страначки упосленици СНС. На овом примеру јасно видимо како се уништавају државне фирме за рачун богаћења приватних фирми и појединаца блиских власти и на тај начин директно пљачка народ и држава. 

Паралелно са тим, иза производње здраве органске хране на пољопривредном огледном пољу „Јовањица“ надомак Београда откривена је највећа плантажа марихуане у Европи, која не би могла да постоји без заштите служби безбедности и врха власти. Ову приватну фирму блиску властима посећивали су и високи функционери СНС попут Александра Вулина и Зорана Бабића, а њен власник је био део привредних делегација председника СНС Александра Вучића у иностранству и држао предавања по општинским одборима владајуће странке. Остало је без одговора и моје питање да ли је активни пуковник полиције био шеф обезбеђења на „Јовањици“ и да ли је то директан доказ да је трговина дрогом у Србији под заштитом власти?

Исто се односи и на трговину људима, конкретно мигрантима, које организоване криминалне групе под заштитом режима противзаконито преводе преко наших државних граница, скупо наплаћујући њихов илегални улазак у Србију и пребацивање даље ка западној Европи, као и превоз од Прешева до Суботице који се одвија приватним аутопревозничким фирмама блиским врху СНС. Све ово се одвија са знањем српске полиције која не реагује већ штити учиниоце ових кривична дела кријумчарења људи, као што ћути и штити и трговце оружјем и дрогом.

Четири основне државне институције које би требало да спрече криминал и корупцију – полиција, тужилаштво, судство и Агенција за борбу против корупције – у рукама су криминализованог парадржавног апарата – власника купљених диплома и страначких књижица СНС.

Тако је министар унутрашњих послова своју политичку каријеру започео кривичним делом фалсификовања јавне исправе – конкретно, своје факултетске дипломе. Наиме, Небојша Стефановић нема само плагирану докторску дисертацију на скандалозном приватном факултету Мегатренд, већ никада није завршио ни основне факултетске студије, јер факултет за који се води да га је наводно завршио – „Megatrend International Expert Consortium Limited“ у Лондону – заправо не постоји, већ се ради о привредном друштву које никада није регистровано нити акредитовано у овој страној држави за образовну делатност па самим тим није могло ни да одржава никакву наставу у Србији нити издаје дипломе. Управо диплому тог лажног факултета Небојша Стефановић је најпре купио а затим и нострификовао за диплому Факултета за пословне студије домаћег Мегатренда, и тако је почела његова преварантска академска и политичка каријера.

Следећи карактеристичан случај у МУП-у Србије је запослење бившег конобара Горана Папића, чија породица је у кумовским односима са породицом министра полиције, који долази на место сарадника у Кабинету министра одмах по избору Небојше Стефановића на ту функцију, а потом – без дана полицијске школе и са упитном и средњошколском дипломом – након четири године постаје заменик начелника Службе борбу против организованог криминала, једног од најважнијих делова МУП-а. Шта се онда може очекивати од ова два кума и лажна дипломца на челу српске полиције?

Како функционише овај картел на власти можемо показати и на примеру тајног друштва „Правда“ иза кога стоји клан Небојше Стефановића. Наиме, још 2007. године основан је тада опозициони дневни лист „Правда“, чији су сувласници били Никола Петровић, кум Александра Вучића и контроверзни бизнисмен и новобогаташ након каснијег доласка СНС на власт, и Немања Стефановић, рођени брат Небојше Стефановића. Директор „Правде“, која је завршила у стечају и милионским губицима, била је Ана Стефановића, жена Небојше Стефановића, а у овој фирми били су запослени и Југослав Петковић, садашњи директор „Југоимпорт СДПР“ и Милинко Величковић, бивши телохранитељ Миће Јовановића, власника Мегатренда, данас секретар за привреду у граду Београду. Сада вам вероватно постаје јасније преко кога је Небојша Стефановић купио факултетску диплому, како је „Југоимпорт СДПР“ изгубио послове са „Крушиком“ и како су они припали приватним фирмама блиским Бранку Стефановићу, оцу министра полиције, док се Југослав Петковић одужио браћи Стефановић и тако што је запослио жену Немање Стефановића, свог некадашњег послодавца из „Правде“, у државну фирму „Југоимпорт СДПР“. Запамтите једну ствар: ово о чему вам причам није политичка прича, већ више подсећа на мафијашке филмове и серије, и на прецизан начин осликава криминалну позадину власти која руководи политичким процесима у Србији.

Србијом данас владају купљене дипломе и плагирани докторати: од министара Небојше Стефановића, Зорана Ђорђевића, Александра Вулина и Александра Антића, до Синише Малог и Јоргованке Табаковић. Посебно трагично стање је у српском правосуђу где од тужалаштава до врха српског судства нема довољно храбрих и независних личности да покрену борбу против криминала и корупције у врху власти. Напротив, бројни тужиоци и судије су делови мафијашке политичке пирамиде која влада Србијом и заштитници противзаконитих радњи. На челу ове криминалне дружине налази се Загорка Доловац, републички јавни тужилац, која у фиокама тужилаштава крије све нерашчишћене афере ове власти: од „Земунског клана“ Златибора Лончара и „Кофера“ и „Банане“ Ивице Дачића, преко „Савамале“ и „Хеликоптера“, затим убиства Оливера Ивановића и Станике Глигоријевић, „Тетке из Канаде“ и „прања пара“ у изборним кампањама СНС до „Крушика“ и „Јовањице“.

И да, на крају, не заборавимо мрачну улогу тајних служби безбедности у Србији, од 1945. године, и онога што је радила ОЗНА и УДБА преко Службе државне безбедности до данашње БИА. Први закон који је у Народној скупштини донела нова власт СНС и СПС 2012. године био је Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије, којим је омогућено да Александар Вучић, као тадашњи први потпредседник Владе Србије, дође на место секретара Савета за националну безбедност и шефа Бироа за координацију свих служби безбедности. Та позиција је очито била приоритет у преузимању власти и стављању свих служби безбедности у функцију интереса владајућег режима.

Због свега напред реченог сам поднео кривичне пријаве против најодговорнијих чланова ове мафијашке политичке пирамиде: Александра Вучића, Александра Вулина, Небојше Стефановића, Бранка Стефановића, Владимира Ребића, директора Дирекције Полиције, и Загорке Доловац, које су завршиле у фиокама надлежних тужилаштава и никада нису процесуиране. Свих пет кривичних пријава, као и сва моја досадашња истраживања на ову тему налазе се у „Белој књизи о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС“ коју је под називом „Криминални кругови“ објавио Српски покрет Двери. Зато смо колега Иван Костић и ја тему неселективног рада тужилаштава и судова у Србији ставили међу пет наших штрајкачких захтева и данас је поново истичемо у форми овог округлог стола. Док се не изборимо да часни професионалци, којих несумњиво има у свим државним институцијама, не буду могли да дођу до изражаја – ништа се у Србији неће променити, Овде није довољна само смена власти, већ нам је потребна промена комплетног корумпираног политичког система и рушење мафијашке политичке пирамиде као „дубоке власти“ која суштински влада Србијом.
 

Бошко Обрадовић
Народни посланик
Председник Двери