Сви музички фестивали у Србији, од Новог Сада до Гуче и назад, одржани су или ће бити одржани до краја августа без икаквих сметњи. Сви странци који су то желели, од туриста до миграната, продефиловали су кроз нашу земљу без икаквих ограничења. Грађани Србије летовали су у иностранству где год су хтели и могли, и вратили се кући без икаквих ограничења. Сви масовни партијски скупови владајуће странке одржавају се без икакве дозволе фамозног Кризног штаба. Сви стадиони су препуни публике. Из свега овога можемо само закључити да је пандемија прошла.

       Кризни штаб, који је одавно компромитован и нема никакав ауторитет у народу, своју гвоздену дисциплину у борби против пандемије очито ће искалити искључиво на нашој деци која ускоро треба да пођу у школу. Не зна се шта је горе од идеја које смо до сада чули из Кризног штаба: да деца и даље носе маске у школи, да настава поново буде онлајн, да неко нашу децу присиљава на обавезну вакцинацију или их дели као у логорима на вакцинисане и невакцинисане. Стручни савет за здравство Српског покрета Двери се већ у неколико наврата јавно изјаснио против вакцинисања деце и ту немам шта да додам сем да уколико некоме у Кризном штабу то случајно падне на памет родитељи немају друге сем да устану и спрече експериментисање са здрављем своје деце. Исто се односи на Конову болесну идеју раздвајања деце на вакцинисане који могу нормално да иду у школу и невакцинисане који би требало да иду онлајн. Ако као родитељи дозволимо да се корумпирани режимски Кризни штаб иживљава на нашој деци – онда смо заиста народ који не заслужује бољу судбину. После свега што трпимо од ове власти већ 10 година, ово би заиста био врхунац после кога ништа друго више није ни битно.
         
Мање од две недеље пре почетка нове школске године не зна се ништа: ни да ли ће наша деца уопште да полазе у школу нити како ће настава изгледати. Онлајн настава је дала већ превише лоших резултата и деци је хитно потребна нормална школска година. Маске им у школи више апсолутно нису потребне. Станимо у заштиту здравља сопствене деце и њиховог нормалног поласка у школу, јер ако ми то као родитељи не урадимо – ко ће?

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери