Шта сам хтео да кажем када сам рекао да нисам више за бојкот?

      Имам обавезу према свим грађанима Србије који су бојкотовали изборе 21. јуна на свим нивоима да још једном објасним своју изјаву да „више нисам за бојкот избора“, која је у току јучерашњег дана злонамерно извучена из контекста и пренета на бројним режимским медијима који иначе никада не прате рад Српског покрета Двери. Ово обраћање истовремено представља и моје отворено писмо свим колегама у опозицији у вези са актуелном свеопштом политичком кризом у којој смо се нашли.
 
Бојкот лажних избора је успео. Раскринкао је недемократску власт и пред домаћом и пред страном јавношћу. Довољно је видети како изгледа нови сазив скупштине и уверити се зашто тако нечему није требало дати легитимитет. И сама власт је признала успех бојкота тиме што је скратила мандат Скупштини и Влади са четири на годину и по дана, упркос томе што има апсолутну парламентарну већину. Дакле, овај лажни скупштински сазив и прелазна Влада биће распуштени за нешто више од годину дана, а можда и пре уколико власт процени да треба што раније да иде на изборе и избегне последице економске кризе која куца на врата. Бојкот је, дакле, био веома подесна и успешна алатка у нашој борби за демократске изборе, иако је за нас као народ и државу трагично да смо се после 30 година од обнове вишестраначја у Србији вратили на почетак и да се изнова боримо за елементарне демократске вредности: слободу медија и слободу избора.
Власт је, признајући свој недемократски карактер, позвала опозицију на дијалог о условима за следеће, ванредне изборе. То је дефинитивно најбоље решење актуелне политичке кризе, начин да се спусте тензије у друштву и вратимо у колико-толико нормалне оквире. Зато мислим да је то добра ствар и спреман сам да у томе учествујем.
Али, ако власт не пристане ни на какве суштинске промене изборних услова кроз најављени дијалог са опозицијом, ако су Ивица Дачић и Гордана Чомић ту само да би одлагали дијалог, ако је све само представа, фолирање и замајавање да би се потрошило време до избора а да се ништа не промени – шта онда? Да ли је решење нови бојкот? Ја мислим да није, и само у том смислу више нисам за бојкот. Ово је само мој лични став, о њему није разговарано на руководећим органима Српског покрета Двери, који су једини статутарно надлежни да донесу такву одлуку (а не ја), нити сам о томе разговарао са колегама у опозицији. Изнео сам своје лично мишљење зато што не верујем овој власти и не желим да нас праве будалама и доведу пред свршен чин, тако што ће брзо проћи читава следећа година, а ништа се неће променити на боље. Зато сам, уосталом, у више наврата и позвао Ивицу Дачића да се изјасни и хитно сазове консултације између власти и опозиције на којима бисмо се договорили кад почиње дијалог, кад се завршава, тј. колико остаје времена до избора и шта су гаранције да ће договорено заиста бити и спроведено, јер се овој власти апсолутно ништа више не може веровати на реч, па чак ни ону потписану. Дачић се мора истерати на чистац и не сме се дозволити одлагање почетка дијалога и поновно фингирање дијалога као пре лажних избора 21. јуна.
 

Знам, рећи ће многи, али то ЕУ неће дозволити. Да ли сте сигурни у то? Како су се сагласили са одржавањем лажних избора 21. јуна, организујући ону фарсу од скупштинских преговора? Шта ако делегација Европског парламента поново зажмури на недемократски режим у Србији из ко зна каквих својих интереса и дилова са Вучићем? Шта радимо онда? Поново бојкотујемо изборе и чекамо ЕУ да нам неки следећи, трећи пут помогне – за неколико година, или никад? Да ли сада разумете зашто више нисам за бојкот?

Немам ништа против да дијалог између власти и опозиције под покровитељством Европског парламента буде одржан и успе. Али, шта ћемо ако се то не деси? Грађани Србије немају више времена да чекају демократију, слободу и правду. За њу морамо сами да се изборимо. То нам нико неће поклонити. Ако то нисмо способни онда заслужујемо ову власт и лажне изборе. Када сам, дакле, рекао да више нисам за бојкот – то је значило само једно: да сам за много активнију борбу за слободне и поштене изборе пре тога, а не ослањање на нови бојкот, као и за паметан опозициони наступ после тога на изборима како бисмо сачували сваки глас који је против ове власти на свим изборним нивоима.

Моје питање, поштоване опозиционе колеге и поштовани грађани Србије, гласи – шта нам је чинити? Докле ћемо да трпимо понижење и лажи? Како ћемо да одбранимо своје достојанство и будућност Србије? Бојкот, у том смислу, више није решење. Не смемо да дозволимо одржавање недемократских избора. Једноставно не смемо, како знамо и умемо. Од тога зависи наша будућност и да ли ће нам деца остати овде или отићи у иностранство.

Ако власт не жели нормалан дијалог и не омогући слободне медије и изборе, ми морамо поново на улице и да им кроз блокаде институција, демонстрације и грађанску непослушност објаснимо да то не може тако. Повод за нове протесте чим то епидемиолошки услови дозволе нису само лажни избори, оваква нелегитимна скупштина и влада, већ и све лажи и злоупотребе за време пандемије, сав криминал и корупција у коју је ова власт огрезла, сво вређање наше интелигенције, кршење Устава и закона које врше на дневном нивоу.

Како другачије? Против једне недемократске власти сва мирна и ненасилна демократска средства отпора су дозвољена. Моја идеја је била само да на време отворим дискусију о ономе што нас чека у 2021. години већ за неколико недеља, као и да се на време за то спремамо.

Свестан сам да ће ове моје изјаве бити злоупотребљене за режимску и унутаропозициону пропаганду против мене лично и Двери, са лажним вестима да смо били за бојкот а да смо сада за изборе. Не осврћем се на те злонамерне тврдње већ покрећем јавну расправу на тему како ћемо се супротставити новим недемократским изборима ако дијалог између власти и опозиције не успе. Што се тиче коначног става Двери по питању изласка на будуће изборе, надлежни руководећи органи Српског покрета Двери изјасниће се о томе када избори буду расписани и када видимо резултате ове наше борбе за демократске изборе.

 

Бошко Обрадовић
Председник Двери