Мој деда је погинуо у борби за слободу од нацистичке окупације
Данашње суђење у Првом основном суду у Београду за мене лично, моју породицу и Српски покрет Двери, је од изузетног значаја. Ја сам овде данас бранио своју част, част своје породице и част Српског покрета Двери. Српски покрет Двери нити ја лично немамо никакве везе са фашизмом, нити по нашим ставовима нити по нашој пракси. Да Двери имају било какве фашистичке ставове као што тврди Горан Весић, ми никада не бисмо били регистровани као политичка организација.
Наиме, Министарство за државну управу и локалну самоуправу је, 2015. године, регистровало Српски покрет Двери као политичку организацију, а то не би било могуће да имамо било какве фашистичке ставове. Такође, сво наше деловање у протеклих 21 годину никада није имало фашистичке методе нити праксу нити против мене лично постоји било каква прекршајна или кривична пријава у том правцу. Дакле, све је лаж и најобичнија пропаганда СНС-а која се 24 сата дневно емитује на режимским медијима.
Данас сам поднео суду и одређене доказе који говоре о свему овоме што сам сада и рекао. Наиме, у мојој књизи скупштинских говора од 2016. до 2019. године „Где бежите“, у првом говору који сам имао на конститутивној седници парламента 2016. године, морао сам да одговорим на нападе Александра Мартиновића да Двери имају везе са фашизмом. Шта то говори? Говори да СНС од уласка Двери у парламент спроводи организовану хајку на Двери и пропаганду да смо фашисти иако за то нема апсолутно никаквог основа и у питању је гола лаж. Они сматрају да, ако хиљаду пута, као Гебелс, понове ову лаж, грађани ће поверовати у то. У томе и јесте поента. Они имају 24 сата дневно све режимске медије да лажу о Дверима, а ми никада немамо могућност да на тим истим медијима одговоримо и да се чује друга страна.
Понео сам и друге две своје књиге – „Српски завет“ и „Српска унија“ у којима су објављени моји чланци о антифашизму. Ја сам изразити антифашиста, као и Двери које су изразито антифашистичка политичка организација. Објавио сам и текстове који говоре о мом антифашизму.
Оно што желим посебно да истакнем и што сам и пред судом посебно инсистирао – био сам главни и одговорни уредник часописа „Двери српске“ који је низ својих темата посветио антифашизму. Један од њих носи назив „Антинацизам“ и говори о антифашизму и антинацизму Срба, јер су Срби највећи антифашистички народ у Европи. Имали смо чак два антифашистичка покрета отпора.
Лично сам главни и одговорни уредник овог издања „Двери српских“ који је посвећен ђенералу Дражи Михајловићу као првом устанику у окупираној Европи под нацизмом 1941. године. Да ли би један фашиста приредио тематски број часописа посвећен највећем европском антифашисти ђенералу Дражи Михајловићу?!
Наравно да је све то бесмислено и оно што је посебно болно и што јесте узрок за ову тужбу против Горана Весића за повреду угледа и части, за душевни бол јесте што је мој деда Витомир Обрадовић погинуо на Сремском фронту као младић са непуних 18 година у борби за ослобођење Србије од нацизма и фашизма.
Дакле, ја лично долазим из антифашистичке породице, сви моји ставови су, као што сам доказао, антифашистички и Српски покрет Двери је антифашистичка политичка организација.
Зашто онда Горан Весић и сви други функционери СНС-а 24 сата дневно понављају да су Двери фашисти? Зато да би нас дисквалификовали из политичког живота, зато што смо им најозбиљнији политички противници, зато што не трпе другачије мишљење и критику власти и мисле да ће на овај начин да униште Двери.
Јуче сам рекао, а то ћу и данас овде поновити – управо СНС у свом програму има еугенику која је била карактеристична једино за програм Национал-социјалистичке радничке партије Адолфа Хитлера. Управо Српска напредна странка негује култ фашизма, односно култ вође криминалне, батинашке структуре и све друго што је било карактеристично за фашизам. Глупо је да друге оптужују за оно што су заправо они или бар по својим методама и у свом страначком програму имају елементе фашизма.
Оно што бих посебно истакао – када Горан Весић и његов адвокат говоре да Двери имају антимигрантску политику – то је тек смешно и бесмислено јер најбољи пријатељ Александра Вучића и његов најближи политички савезник је Виктор Орбан, премијер Мађарске који има истоветну политику према мигрантској кризи као и Српски покрет Двери. Ако смо ми фашисти, онда су и Вучићеви пријатељи фашисти. Али, наравно, ми нисмо фашисти, ми смо хришћанске демократе као што су то и владајуће странке у Великој Британији, Немачкој и Аустрији и то је наше политичко опредељење.
Оно што је данас било најшокантније на суђењу са Гораном Весићем јесте тврдња његовог адвоката да је моја изјава „Не дамо светиње“ уперена против режима Мила Ђукановића – фашизам. Дакле, ако је мој став и мој натпис на транспаренту „Не дамо светиње“ фашизам, онда је пола Црне Горе која тренутно протестује против Мила Ђукановића и скандалозног Закона о слободи вероисповести под истим слоганом – онда су сви они фашисти. Сада је, наравно, јасно колико је све ово бесмислено и колико су све оптужбе против Двери једна гола лаж и пропаганда владајућег режима и њима блиских медија. Надам се да ће суд у овом случају донети правду за све нас, не само мене лично и моју породицу која је под овом срамном етикетом, него за све чланове Српског покрета Двери који су непрестано оптуживани за фашизам, а ми смо изразити антифашистички политички покрет.
[ngg src=“galleries“ ids=“137″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]
Бошко Обрадовић
Председник Двери