Када се крајем 2008. године одређени део избегличких породица из Републике Српске Крајине после 13 година потуцања по привременим избегличким центрима и смештајима коначно уселио у станове солидарности – учинило се да је дошао крај њиховом лутању и страдању.

       Наиме, те године је, уз помоћ УН и Владе Италије, завршен пројекат изградње зграда за избеглице у Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Чачку и Краљеву. Данас, после 13 година од тада, преко 60 избегличких породица које живе у једној таквој згради у насељу Паси Пољана у Нишу налази се у опасности пленидбе имовине и избацивања из станова од стране судских извршитеља. Иако им је на почетку речено да је добијањем ових станова солидарности трајно решено њихово стамбено питање, испоставило се да то ипак није тако и да морају да плаћају закуп. Закуп није био по бенефицираним ценама већ по тржишним, што велики део социјално угрожених избегличких породица није могао да плаћа, из чега је настао нагомилани дуг који је сад предмет судског потраживања и извршења. Такође, поменутим уговором није дата могућност откупа станова после неког временског периода. Сада ове породице стрепе од судских извршитеља, пленидбе имовине и могућности да се поново нађу у избегличком статусу и да немају кров над главом, што је апсолутно недопустиво. У времену док власт помаже мигранте, српске избеглице доживљавају малтретирање и прогон.

[ngg src=“galleries“ ids=“416″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

           
Користим се приликом да апелујем на државне органе да се овај случај хитно реши у корист избегличких породица. То је могуће учинити на више начина: или тако што би ови станови били додељени у трајно власништво оним породицама које немају другу имовину, или тако што би висина закупа зависила од социјалне породичне карте односно степена социјалне угрожености, или тако што би било дато право откупа стана по повлашћеној цени. Свако од ових решења доноси мир за избегличке породице, док је садашње стање неодрживо и представља свакодневни стрес за већ и превише трауматизоване људе који су морали да напусте своје куће у Хрватској и били протерани са својих вековних огњишта.

Ово питање је изнад власти и опозиције и тражи хитну реакцију надлежних државних органа у циљу социјалне заштите и солидарности са онима из нашега народа који су пострадали и који још увек траже свој породични мир. Молим представнике локалне власти града Ниша и републичких власти да занемаре што ова иницијатива долази из опозиције и да је не стопирају због тога већ да хитно реше овај проблем, и – ако им је то битно – све заслуге припишу себи. Наш циљ је само да се ово питање коначно реши у најбољем интересу већ превише унесрећених избегличких породица.

 

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери
 

У прилогу достављамо и видео изјаву председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића приликом посете станарима у избегличком насељу Паси Пољана у Нишу, као и изјаве двоје угрожених станара: