Српски покрет Двери предлаже да се ова истина констатује и да се окренемо другим облицима сарадње са ЕУ, као што су билатерални споразуми између Србије и ЕУ и укључење Србије у Европски економски простор (ЕЕП).

     После 20 година дугог и дефинитивно неуспешног путовања Србије у ЕУ, сутрашње скупштинско заседање на тему разматрања „Извештаја Европске комисије о Србији за 2020. годину“ права је прилика да актуелна власт СНС и СПС саопшти грађанима Србије истину о европским интеграцијама. Истина гласи да нема даљег проширивања ЕУ и да Србија неће постати члан ЕУ. Разлог томе није само чињеница да више од годину дана није отворено нити једно поглавље у процесу придруживања Србије ЕУ, нити то што се раније отворена поглавља не затварају јер Србија не врши потребне реформе. Разлог томе, такође, није само то што је ЕУ посвећена унутрашњим проблемима попут економске, мигрантске или здравствене кризе и што, у том смислу, више не жели да се бави никаквим другим темама док не дође до редефиниције унутрашњих односа и реформе саме ЕУ. Треба бити отворен и искрен и признати грађанима Србије да ЕУ заправо суштински нема намеру да се проширује у будућности, о чему су више пута говорили водећи европски званичници на челу са француским председником Макроном. Србија, дакле, не може очекивати чланство у ЕУ без обзира на стару и од садржаја потпуно испражњену формалну реторику обе стране у овом процесу, која и даље помиње некакве европске интеграције Србије иако ова тема више није на дневном реду ЕУ. 

Када тема чланства Србије у ЕУ поново дође на дневни ред за 5, 10 или 15 година, у некој новој и реформисаној ЕУ, тек тада се можемо о томе и изјашњавати да ли смо за или против, узимајући у обзир као најважнији параметар да ли нас ЕУ жели у уставним границама Србије у оквиру којих је и Косово и Метохија, о чему последњу реч треба да дају грађани на референдуму.  

Шта нам је онда чинити у међувремену? Српски покрет Двери сматра да након овога признања самима себи да је пут Србије у ЕУ после 20 година пропао, треба хитно да се окренемо алтернативи, а то је наставак сарадње са ЕУ кроз форму билатералних споразума између Србије и ЕУ који су у обостраном интересу, по угледу на друге европске земље које нису чланице ЕУ (Швајцарска, Норвешка, Исланд). Такође, као опцију имамо и укључивање Србије у Европски економски простор (некадашњи ЕФТА споразум) за који смо итекако заинтересовани, јер српска привреда има богато искуство извоза на европска тржишта, пре свега Италије. Аустрије и Немачке. Такође, држава Србија треба у будућности да инсистира на билатералним споразумима са појединачним европским земљама са којима има обостране интересе за економску и сваку другу сарадњу, што треба да важи и за све друге државе ван Европе. Као посебан, регионални облик интеграција нудимо „Српски мини-шенген“ као начин повезивања између Србије, Републике Српске и Црне Горе у првом кораку, а потом и „Балкански мини-шенген“ са БиХ и Северном Македонијом, по узору на скандинавски модел Нордијске Уније.    

 

Бошко Обрадовић
Председник Двери