Драган Шормаз негира грађанима Србије право на референдум по кључним националним и државним питањима као што је улазак у НАТО или албански мини шенген.

       У организацији Института за европске послове (IEA) синоћ је у Београду одржана дебата на тему: „Да ли је време за чланство Србије у НАТО?“, на којој су учествовали Драган Шормаз, шеф делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини НАТО, Небојша Зеленовић, председник Заједно за Србију, Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана и Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери.

Након одржане дебате Бошко Обрадовић је изнео главне утиске: „Дебате су толико ретке у Србији да смо се готово одвикли од тог основног демократског формата, јер их одавно нема у Скупштини и на великим медијима. Желим да се захвалим организаторима, али и свим учесницима, као и модератору Ољи Бећковић, на одличној дебати на једну веома озбиљну и осетљиву тему. Ово је био доказ да су дебате итекако могуће и природне упркос идеолошким и политичким разликама.

Мој главни утисак је признање представника СНС Драгана Шормаза да је Србија под њиховом влашћу испунила све претприступне могућности на путу до чланства у НАТО, постигла највиши могући облик сарадње и да је остало још само да аплицира за чланство. Од доласка СНС на власт 2012, управо уз помоћ НАТО земаља из ЕУ, одржано је 112 вежби са НАТО, а 15 са Русијом. Ми смо већ у предвоју НАТО. Они који су ратовали са НАТО 1999. године сад нас уводе у НАТО. Вучић је наставио политику Вука Драшковића, који је још увек део владајуће коалиције, и 2015. потписао споразум са НАТО ИПАП 1, па 2016. и 2017. боравио у седишту НАТО, 2018. отворио вежбу у Младеновцу са генсеком НАТО, а 2019. потписао ИПАП 2, који задире у бројна унутрашња питања државе, из чега се види континуитет и увођење Србије у НАТО на мала врата. Све ово је урађено мимо воље грађана Србије и подсећа на Ђукановићев улазак у НАТО у Црној Гори, а да грађани Црне Горе за то нису питани на референдуму. Не бих желео да се то сада понови у Србији и ова тема мора да прође јавну расправу и изјашњавање грађана на референдуму. Запањила ме изјава Шормаза којом је негирао референдум по овом и другим питањима попут Мини-шенгена јер је референдум наше уставно право.

Треба имати у виду да су још увек свежа сећања на НАТО бомбардовање, смрт великог броја војника, полицајаца, цивила па и деце, уништење наше инфраструктуре, електроенергетског сектора и многих других делова привреде, угрожавање животне средине, а посебан проблем су последице по здравље људи које изазива осиромашени уранијум који је упркос забрани коришћен у бомбама којима су нас масовно гађали 1999. године, кршећи међународно право и мимо одобрења СБ УН. Никада нисмо добили ни извињење ни ратну одштету, а тужбе против ратних злочинаца из НАТО су повучене од стране наших власти, што апсолутно треба исправити јер овакви злочини не застаревају.

За Српски покрет Двери није спорно да треба наћи начин за сарадњу са НАТО која је у обостраном интересу, посебно јер је НАТО окупирао нашу јужну покрајину и јер се на Косову и Метохији налазе НАТО трупе, које нажалост нису заштитиле српски народ од прогона 2004. године иако им је то била обавеза, али смо против чланства. То српском народу и држави нико не може да наметне, а посебно не мимо наше воље и изјашњавања по том питању на референдуму“, закључио је Обрадовић.

 

Фото: Твитер/Институт за европске послове