Ништа не очекујем од дијалога! Веома бих се изненадио да се нешто позитивно догоди, oво одлагање почетка дијалога за јесен је скандалозно – каже у интервјуу за „Блиц“ лидер Двери Бошко Обрадовић. Истиче да га то подсећа на прошлогодишњу улогу делегације ЕП која је, како наглашава, прихватила и подржала организацију недемократских и противуставних избора у Србији.
Надам се да се то неће поновити и ове године, али више не желим да чекам ни добру вољу европских посредника ни милост актуелне власти у Србији нити фамозно јединство опозиције кога нема. Морамо на улицу и морамо на терен међу грађане. Нико нам неће поклонити слободу, демократију и правду. Зато смо најавили велики протест породичне и родољубиве Србије за суботу, 15. мај, испред Народне скупштине у Београду. Не чекамо више никога и ништа.
Како данас гледате на одлуку да бојкотујете прошлогодишње изборе?
Као на тешку одлуку која нас је много коштала: изгубили смо парламентарни статус, скупштинску говорницу и пажњу медија, финансирање из буџета, просторије за политички рад које следују парламентарним странкама… Међутим, добили смо нешто много значајније: поверење грађања који су се уверили да нам нису најважнија посланичка места и страначке привилегије, већ демократски принципи.
Шта се догађа с Дверима, како преживљавате будући да више немате средства из буџета?
Није овде ствар у нама који буквално једва преживљавамо захваљујући уштеђевини из времена док смо били парламентарни и ретким појединцима који смеју да финансијски помогну рад опозиције, већ о комплетном политичком животу у Србији, који више не постоји. Пандемија је само потпуно угасила већ полумртву демократију у Србији.
Позвали сте на протесте због закона о истополним заједницама. Шта вам тачно смета у томе што се одређене групе људи боре за то да законски регулишу своје односе?
Немам ништа против хомосексуалаца, који имају право на своју приватност. Не пада ми на памет да се у то мешам и увек сам спреман да станем у заштиту свакога ко је дискриминисан или има било какав проблем. Не видим да они имају проблеме у Србији, чак напротив, имају и председника Владе. Могуће је да нису задовољни бројем хомосексуалаца међу министрима. Спреман сам да изађем у сусрет решавању одређених практичних ствари с којима се суочавају попут тога да не могу да остваре посете у болници. Имам решење за то: измене и допуне Закона о заштити права пацијената којима се уводи институт блиске особе на који онај ко се налази у болници може убудуће да се позове, и ствар је решена. Идемо даље. Шта је следеће? Имовина, наследство, пензије…? Постоји јавни бележник који може да регулише било коју врсту уговора између две особе, постоје могућности одговарајућих промена других закона… Међутим, као да њихов циљ није да решавају ове животне ствари, већ се изгледа ради о нечему другом: идеолози политичког хомосексуализма не желе решавање конкретних проблема хомосексуалаца, што није спорно, већ хоће редефиницију брака и породице, што је противуставно, као и да промовишу хомосексуализам нашој деци кроз уџбенике, медије и законе, што је веома спорно. Управо су замењене тезе: ми не желимо да се мешамо у њихову приватност, али они очито желе да се мешају у традиционални брак и породицу. Однос између два мушкарца или између две жене није и не може бити брак и породица. Устав Србије, члан 62, став 2, јасно каже да је брак заједница мушкарца и жене, а неко сада жели да нам протури легализацију хомосексуалних бракова под другим именом. Ако ова власт жели да мења Устав, зна се како се то ради, а пре тога нека СНС кандидује овај закон на изборима или референдуму, јер то никада није био њихов предизборни програм, а не да се крију иза Гордане Чомић, кадра бившег режима, и на тај начин сав негативан одијум свале на њу. За мене ово нису Чомићкини, већ Вучићеви закони.
Када размишљате о наредним изборима, имате ли на уму евентуалне коалиционе партнере? Да ли сте ближи сарадњи с идеолошки сличним опцијама или сте опет за јединство опозиције?
Управо између то двоје треба да се определимо: или једна листа против власти, са свима прихватљивим заједничким председничким кандидатом на челу, или две или више идеолошки профилисаних опозиципних колона, које се неће међусобно нападати, већ ће подстаћи излазност и сабрати сваки опозициони глас.
Да ли размишљате да се кандидујете на председничким изборима?
Да је Србија слободна и демократска земља, с поносом бих истакао програм заштите породице, домаће привреде, села и животне средине као програм Српског покрета Двери на председничким и било којим другим изборима, посебно истичући као заставу наш слоган „Промена система – сигурност за све“, који заправо представља једину нову политику у Србији данас. То значи не само промену власти, већ и промену комплетног корумпираног политичког система који овде влада без обзира на смене власти већ више од 30 година.
Изјавили сте да је народу доста да бира између Тадића и Вучића? Зашто мислите да народу није доста, рецимо, Бошка Обрадовића?
Зато што Двери никада нису биле на власти, иза себе немају никакве афере, нисмо корумпирани, нисмо се обогатили на грбачи народа и никада нисмо изневерили своје бираче, јер смо остали доследни свом програму од оснивања до данас. Режимска негативна пропаганда је учинила своје да грађани омрзну и оне који, за разлику од представника власти, никада нису учествовали у лоповлуку, као што је нека друга пропаганда учинила да многи мисле да су сви исти, што је намерно урађено да се убије воља и нада за политичким променама. Нисмо сви исти нити можемо бити исти ми који нисмо били на власти с онима који су били на власти и нису се прославили. Најнормалније је да неко нов добије шансу, а не да се враћамо на старо или да остане ово садашње. Па ако тај нови брзо не покаже позитивне резултате, одмах га треба мењати и тражити боље решење све док га не нађемо. А не да се вртимо у зачараном кругу истих потрошених лидера већ три деценије. Зар грађанима Србије заиста више није доста да бирају између Тадића и Вучића, Дачића и Шешеља, Чеде и Чанка? Докле ти људи мисле да владају? То морају да разумеју и моје колеге из опозиције које су припадале бившем режиму: ми треба и морамо да сарађујемо да бисмо променили ову власт, али више никада нема повратка на старо јер то старо није било добро јер да је било добро, не бисмо добили СНС на власти. А да би се родило и заживело нешто ново, то мора да гарантује неко чист ко до сада није био на власти.
Шта мислите о идеји „реваншизма“ коју је покренула Народна странка?
То се у програму Двери зове лустрација. То значи испитивање порекла имовине свих политичара са власти и тајкуна од 1990. до данас, кривична одговорност за све који су се незаконито обогатили, одузимање незаконито стечене имовине и финансијска казна за штету нанету држави и народу, као и забрана обављања јавне функције на дужи временски период. Нема у томе ниаквог реваншизма ни према коме, већ само коначно доносимо поштовање закона и успостављање правде коју народ очекује деценијама и које је гладнији него материјалних потреба.
*Извор: Блиц