Злоупотреба криминалаца у полицијске и политичке сврхе није изум владајућег режима СНС.
У питању је стара техника службе државне безбедности још из комунистичког времена када су жестоки момци са београдског асфалта добијали слободу бављења ситним криминалом у престоници, а заузврат служили као ликвидатори водећих представника српске политичке емиграције.
Тако су од стране београдских криминалаца, а за потребе УДБЕ, убијени бројни антикомунистички оријентисани српски политички емигранти у Европи и САД 70-их и 80-их година прошлог века.
Исти кримоси током деведесетих наставили су да раде за потребе Милошевићевог режима, добили дозволу да организују паравојне формације и слободу да пљачкају на ратним подручјима.
Исти кримоси током деведесетих наставили су да раде за потребе Милошевићевог режима, добили дозволу да организују паравојне формације и слободу да пљачкају на ратним подручјима.
За сваку власт је, такође, увек било важно да има контролу над навијачким групама, посебно оним највећим, које могу да поведу масе да скандирају против власти на утакмицама или масовно учествују на опозиционим уличним демонстрацијама. Познато је да су одређене навијачке групе одиграле значајну улогу у смени Милошевићевог и Тадићевог режима, ако ништа друго онда свакако у стварању опозиционе енергије на стадиону која се касније преливала на улице.
Зато је први закон који је донела нова власт СНС-СПС 2012. године био Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије, којим је Александар Вучић – као тадашњи први потпредседник Владе – желео да себи потчини комплетан безбедносни сектор у држави.
То је и успео након што је дошао на место секретара Савета за националну безбедност и функцију шефа Бироа за контролу свих служби безбедности, што је остао дуго и након што је постао председник СНС, председник Владе и касније председник државе.
Ово је до дана данашњег најважнија политичка функција на којој се Вучић икада налазио, иако је њему вероватно најдража и опсесивна она министра информисања.
Са ове државне позиције Вучић је преузео контролу над свим државним институцијама, правосуђем, медијима, бизнисом, али и криминалом и навијачким групама.
Ово последње му је било веома важно из разлога да се са трибина наших највећих стадиона, када дође тренутак, не би поново чуло скандирање против власти, примера ради поводом издаје српских националних и државних интереса на Косову и Метохији и потписивања антиуставног Бриселског или Вашингтонског споразума.
То је и успео након што је дошао на место секретара Савета за националну безбедност и функцију шефа Бироа за контролу свих служби безбедности, што је остао дуго и након што је постао председник СНС, председник Владе и касније председник државе.
Ово је до дана данашњег најважнија политичка функција на којој се Вучић икада налазио, иако је њему вероватно најдража и опсесивна она министра информисања.
Са ове државне позиције Вучић је преузео контролу над свим државним институцијама, правосуђем, медијима, бизнисом, али и криминалом и навијачким групама.
Ово последње му је било веома важно из разлога да се са трибина наших највећих стадиона, када дође тренутак, не би поново чуло скандирање против власти, примера ради поводом издаје српских националних и државних интереса на Косову и Метохији и потписивања антиуставног Бриселског или Вашингтонског споразума.
Управо је у време власти СНС Безбедно-информативна агенција усавршила методе контроле навијачких група: једнима су додељени легални послови са државним компанијама, а другима нелегални послови са дрогом. У оба случаја услов за лично богаћење уз помоћ власти било је навијачко ћутање са трибина о ономе што власт ради.
У том смислу, посебно је карактеристична прича о доласку двојице младића који никада нису навијали за ФК „Партизан“, већ за друге клубове, на чело Партизановог југа.
Ради се о сада већ у јавности опште познатим личностима: Александру Станковићу, званом Сале Мутави, првом вођи недавно ухапшеног криминалног клана, и Вељку Беливуку, званом Веља Невоља, његовом наследнику након Станковићевог убиства.
Њих двојица нису били никакав фактор међу навијачима нити у криминалним круговима пре доласка СНС на власт.
Тек са преузимањем власти од стране СНС они, са полицијском заштитом, преузимају Партизанов југ.
Колико су тада били заштићени најбоље говори невероватан податак да је Александар Станковић месецима избегавао одлазак на одслужење затворске казне иако је имао правоснажну пресуду на вишегодишњу робију, да би у том периоду учествовао у чињењу нових кривичних дела.
Њихов убрзани успон у овим круговима поклапа се са доласком Дијане Хркаловић у БИА, а потом и у МУП, најпре у Кабинет министра Небојше Стефановића, а на крају и на место државног секретара.
С обзиром да је ово последње политичка позиција у МУП-у – јасно је да је Дијана Хркаловић директан кадар владајуће СНС и да је у својој вртоглавој каријери од БИА до МУП-а имала политичке менторе.
Исте оне који су је у децембру 2018. године послали у Полицијску станицу у Гучи да координира параполицијским и криминалним структурама које су служиле за притисак на бираче на локалним изборима у Лучанима.
Стицајем околности, приликом одласка на челу групе сабораца у поменуту полицијску станицу да ослободимо неправедно ухапшене опозиционаре тога изборног дана у Гучи, лично сам читавој јавности у Србији на светлост дана извукао скривену улогу Дијане Хркаловић у српској полицији, назвавши је јавно експонентом мафије у МУП-у и полицијским и политичким лицем Салета Мутавог.
То је био разлог да тадашњи министар полиције Небојша Стефановић понуди оставку председнику СНС, а она је нешто касније мистериозно нестала из МУП-а.
Оно што би надлежно Тужилаштво и Полиција сада требало да испитају јесте природа везе између Дијане Хркаловић и ухапшене криминалне групе коју су предводили Станковић и Беливук.
Такође, поставља се питање ко их је све време штитио и стајао иза њих, јер су после толико година и доказа које смо износили тек сада од стране режимских медија и политичара оптужени за најтежа кривична дела – Дијана Хркаловић за покушај државног удара и прислушкивање врха државе, а Беливук за зверска убиства и трговину дрогом.
Оно што је, међутим, веома занимљиво јесте да Дијана Хркаловић још увек није ухапшена.
Право питање гласи која је природа њеног односа са бившим министром полиције Небојшом Стефановић, чија је десна рука била и без које није могла да прође нити једна његова конференција за медије?
Ради се о сада већ у јавности опште познатим личностима: Александру Станковићу, званом Сале Мутави, првом вођи недавно ухапшеног криминалног клана, и Вељку Беливуку, званом Веља Невоља, његовом наследнику након Станковићевог убиства.
Њих двојица нису били никакав фактор међу навијачима нити у криминалним круговима пре доласка СНС на власт.
Тек са преузимањем власти од стране СНС они, са полицијском заштитом, преузимају Партизанов југ.
Колико су тада били заштићени најбоље говори невероватан податак да је Александар Станковић месецима избегавао одлазак на одслужење затворске казне иако је имао правоснажну пресуду на вишегодишњу робију, да би у том периоду учествовао у чињењу нових кривичних дела.
Њихов убрзани успон у овим круговима поклапа се са доласком Дијане Хркаловић у БИА, а потом и у МУП, најпре у Кабинет министра Небојше Стефановића, а на крају и на место државног секретара.
С обзиром да је ово последње политичка позиција у МУП-у – јасно је да је Дијана Хркаловић директан кадар владајуће СНС и да је у својој вртоглавој каријери од БИА до МУП-а имала политичке менторе.
Исте оне који су је у децембру 2018. године послали у Полицијску станицу у Гучи да координира параполицијским и криминалним структурама које су служиле за притисак на бираче на локалним изборима у Лучанима.
Стицајем околности, приликом одласка на челу групе сабораца у поменуту полицијску станицу да ослободимо неправедно ухапшене опозиционаре тога изборног дана у Гучи, лично сам читавој јавности у Србији на светлост дана извукао скривену улогу Дијане Хркаловић у српској полицији, назвавши је јавно експонентом мафије у МУП-у и полицијским и политичким лицем Салета Мутавог.
То је био разлог да тадашњи министар полиције Небојша Стефановић понуди оставку председнику СНС, а она је нешто касније мистериозно нестала из МУП-а.
Оно што би надлежно Тужилаштво и Полиција сада требало да испитају јесте природа везе између Дијане Хркаловић и ухапшене криминалне групе коју су предводили Станковић и Беливук.
Такође, поставља се питање ко их је све време штитио и стајао иза њих, јер су после толико година и доказа које смо износили тек сада од стране режимских медија и политичара оптужени за најтежа кривична дела – Дијана Хркаловић за покушај државног удара и прислушкивање врха државе, а Беливук за зверска убиства и трговину дрогом.
Оно што је, међутим, веома занимљиво јесте да Дијана Хркаловић још увек није ухапшена.
Право питање гласи која је природа њеног односа са бившим министром полиције Небојшом Стефановић, чија је десна рука била и без које није могла да прође нити једна његова конференција за медије?
Која је улога директора Дирекције Полиције Владимира Ребића, који је више пута виђен у почасној ложи Партизановог стадиона заједно са Беливуком?
Како је било могуће да је ова криминална група обезбеђивала разне скупове СНС, па и инаугурацију председника Србије испред Народне скупштине, када су пребијани новинари и грађани?
Каква је, такође, улога ових криминалаца на бројним локалним изборима широм Србије на којима су пребијани опозициони активисти?
И, коначно, како је дошло до тога да је син председника Србије у више наврата усликан у друштву припадника ове криминалне групе?
Зар надлежне службе безбедности, које су морале бринути о безбедности овог заштићеног лица, нису знале с ким се дружи или путује на Светско првенство у фудбалу у Русији?
Како је било могуће да је ова криминална група обезбеђивала разне скупове СНС, па и инаугурацију председника Србије испред Народне скупштине, када су пребијани новинари и грађани?
Каква је, такође, улога ових криминалаца на бројним локалним изборима широм Србије на којима су пребијани опозициони активисти?
И, коначно, како је дошло до тога да је син председника Србије у више наврата усликан у друштву припадника ове криминалне групе?
Зар надлежне службе безбедности, које су морале бринути о безбедности овог заштићеног лица, нису знале с ким се дружи или путује на Светско првенство у фудбалу у Русији?
Или су то одлично знали и одобравали јер се радило о људима који су били пријатељи његовог оца и део владајућег система.
Да ли су они тек сада ухапшени јер се десило нешто што је пореметило њихове међусобне односе, да ли су ушли у сукоб са неким чланом породице Вучић или СНС, или су једноставно склоњени јер много знају и много могу да испричају о природи веза између политике и криминала.
Очита је намера владајућег режима и њима блиских медија да се сва кривична одговорност свали на Дијану Хркаловић и Вељка Беливука, а сакрије истина о онима из БИА, Полиције и СНС који су их створили и све време подржавали и штитили, а који су много одговорнији за ово што нам се десило да се у нашем друштву и држави тешко распознаје шта је политика, а шта криминал јер су се под овом влашћу помешали и стопили у једно.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
Председник Двери
*Извор: Дневни лист „Данас“
Фото: Зоран Лончаревић/Нова