Памтите ли када су нас последњи пут као грађане Србије нешто питали да ми одлучимо у овој држави? Када је последњи пут одржан неки референдум као најдемократскији облик изјашњавања народа о најважнијим питањима? На било ком државном нивоу: републичком, покрајинском или локалном? Да ли смо свесни да се више ништа не питамо и не одлучујемо у сопственој држави? Да смо постали грађани другог реда, одузетог основног демократског права да одлучујемо о кључним питањима квалитета живота заједнице у којој живимо?

     Нису у питању само велике државне и националне теме и то што нас нико није питао, примера ради, да у последњих осам година одржи 115 војних вежби са НАТО пактом или уђе у интеграције са Албанијом кроз недемократски пројекат албанског мини-шенгена? Да ли нас је ко консултовао шта мислимо о антиуставном тзв. Бриселском споразуму којим се укидају институције државе Србије на КиМ? Или о „Вашингтонском споразуму“? Имамо ли право као грађани да одлучујемо о најважнијим националним и државним питањима или ће то неко други уместо нас?
 
Да ли је ко питао грађане у Војводини када им је 2014. године укинут мешовити изборни систем за избор посланика у Скупштини АПВ и промењен у пропорционални? Када су грађане у Срему и Банату питали да државно обрадиво пољопривредно земљиште поклањају страним фирмама које у Србију доносе прљаву технологију производње гума у најатрактивнијем пољопривредном делу Европе?
Посебан проблем је што се ствара утисак да постоје забрањена питања о којима не само да нећемо моћи да се изјашњавамо на неком референдуму већ не смеју да буду постављена у јавности уопште, јер су спадају у табу-теме. 
Какав је квалитет ваздуха у Србији данас и због чега су наши градови на свим листама најзагађенијих средина у Европи и свету? Шта је власт урадила по том питању?
 
Загађење ваздуха

Зашто је набавка медицинске опреме у време пандемије проглашена за државну тајну? Колико кошта метар квадратни изградње нових болница и зашто извођач није изабран на тендеру? Ко га је онда и како изабрао?
 
Шта се крије иза чудних линија на небу за које нити једна надлежна државна институција неће да се изјасни да ли су у питању обични трагови који остају иза авиона у прелету или они испуштају неке опасне и штетне материје над територијом Србије? Зашто надлежни не одговоре на ово просто питање и развеју све теорије завере?
 
Како Агенција за лекове може да одобри исправност било које нове вакцине за неколико дана када је раније требало годину или две да би се утврдила здравствена безбедност нове вакцине? Како је могуће да „Торлак“ производи домаћу вакцину против сезонског грипа која је забрањена за млађе од 18 и старије од 65 година и о чему се ту ради?

 

Вакцинација

Зашто држава помаже отварање новог рудника јадарита у Лозници иза кога стоји по злу чувена страна мултинационална компанија „Рио тинто“ која је свуда по свету иза себе оставила еколошке катастрофе?
 
Зар је нормално да Влада и даље субвенционише стране фирме усред ове пандемије док домаћи привредници и предузетници пропадају, отпуштају раднике и затварају своје радње?
 
Зар је могуће да су министри за које је доказано да имају лажне факултетске дипломе и плагиране докторате још увек на државним функцијама?
 
Не односи се ово само на садашњу власт. Да ли су нас питали када су укидали редовно служење војног рока? Да ли су нас питали да ли желимо пропорционални изборни систем у оквиру кога не можемо да гласамо за кандидате за народне посланике и одборнике по имену и презимену? Да ли су нас питали када су укидали директан избор за градоначелнике и председнике општина? Да ли су нас питали када су повлачили тужбе против НАТО агресора за ратну одштету?
 
Како је дошло до тога у Србији више нема непосредне демократије, нема могућности да директно одлучујемо о најважнијим питањима, а посебно у вези са заштитом здравља и животне средине од којих нам зависе животи?

Превише смо се опустили као грађани који су носиоци суверенитета и који би требало да су по Уставу и закону они који одлучују о свему. Пошто овде одавно нема слободних и поштених избора, а ни референдума као облика директне демократије, морамо да се запитамо куда нас води овакав политички систем и да ли више било шта може да промени обична смена власти?
За ових 30 година од обнове вишестраначја нагледали смо се разних промена власти а корумпирани систем је увек остајао исти. Више није довољна смена власти иако је она предуслов за било какве промене у Србији. Сада нам је потребна промена комплетног накарадног, корумпираног и недемократског система, која значи обнову партиципативне и непосредне демократије, кривичну, финансијску и имовинску одговорност за свако кршење закона фунционера на власти, лустрацију – забрану обављања јавне функције за све оне који су огрезли у криминал и корупцију, преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору, зелени патриотизам и заштиту животне средине у врху политичких приоритета, нове локалне политике у којима ће грађани одлучивати о свему што се тиче јавног интереса… 
Све ово није могуће са потрошеним и компромитованим старим политичким елитама које то нису урадиле за три деценије колико су на политичкој сцени.
Потребна нам је смена политичких генерација, позитивна селекција овде у Србији, повратак најбољих стручњака из иностранства, строго кажњавање сваког новог покушаја незаконитог богаћења на функцији, стављање образовања, културе и здравства на места која заслужују, враћање правих вредности на право место. Морамо да се тргнемо, пробудимо, покренемо, организујемо и узмемо ствари у своје руке, вратимо државу народу, обновимо демократске вредности, процедуре и институције, како бисмо се убудуће ми питали и одлучивали како ћемо живети у својој земљи.

 

Бошко Обрадовић
Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс

Фото 1: Загађење ваздуха – Директно, 2: Вакцинација – Профимедиа