Дијалог између власти и опозиције о побољшању изборних услова одвија се на два колосека. Први увелико траје у Народној скупштини без страних посредника, а почетак другог уз посредовање делегације Европског парламента се још увек чека.

        Постоји могућност да први колосек дијалога без страних посредника буде завршен до доласка делегације ЕП у Београд у јулу месецу и да се потом та два колосека споје у један. Нашим европским колегама се очито не жури колико нама јер време до следећих избора убрзано цури и све га је мање. Ако смо се на оба колосека дијалога договорили да дијалог мора бити завршен и договор примењен најмање шест месеци пре првих следећих избора у Србији, то онда значи да је остало само још два месеца лета за завршне преговоре и договоре.
 
Главна ствар која није решена јесте статус ванредних парламентарних избора и да ли ће они бити истовремено са председничким и београдским крајем марта или почетком априла следеће године, пре њих или ће можда чак бити одложени за касније упркос обећањима председника СНС након прошлогодишњег успеха бојкота избора на свим нивоима.
 
Друго кључно питање је да ли ће се постојећи изборни цензус од 3% мењати или не, иако власт тврди да промена висине изборног прага неће бити. Представницима власти који су толико пута до сада слагали и изневерили своја обећања не може се лако веровати на реч, па ове две кључне теме остају под знаком питања све до самог краја преговора.
 
Што се тиче осталих тема оне су све стављене на сто и мора се признати да – за разлику од прошле године – власт овога пута отворено разговара о свим кључним проблемима изборног процеса у Србији: неслободи медија, функционерској кампањи, притисцима на бираче, злоупотребама бирачког списка…
 
По први пут челници јавних медијских сервиса РТС и РТВ сели су за сто са опозицијом и имају обавезу да понуде пакет емисија у којима ће опозиција бити много више заступљена него до сада, на шта их иначе обавезују Устав и постојећи медијски закони које они непрестано крше. Такође, биће формирана и посебна комисија у којој ће се наћи и представници опозиције за контролу и ревизију Јединственог бирачког списка, како више не би било сумњи у манипулације са ЈБС-ом.
 
Опозиција је отворила многа кључна питања: да ли носилац изборне листе може бити неко ко није кандидат на изборима и нема пребивалиште на тој изборној јединици, како ће функционисати стални састав РИК-а када се он попуњава из редова посланичких група а у садашњем саставу Народне скупштине уопште нема опозиције, да ли треба смањити број потписа који је потребно предати за изборну листу, како омогућити да се уз помоћ општинских оверитеља не стварају гужве са ангажовањем нотара за скупљање потписа, зашто опозиција не може нормално да користи сале месних заједница и друге јавне просторе за састанке, итд.
 
Посебна питања се тичу изборног дана и заштите изборног права, односно како да одмах након завршетка бројања гласова сви записници са бирачких места буду скенирани и јавно доступни на сајту РИК-а, како да се исконтролише рад Статистичког завода и унос изборних резултата из записника, како да се убрза рад управних судова по приговорима, као и како да се повећању казне за кривична дела куповине гласова, злоупотребе бирачког списка, притисака на бираче и других видова кршења закона.
 
Важно питање је и да се сва финансијска средства која су предвиђена за изборе поделе свим изборним учесницима пре избора, а не као што је до сада био случај да се дели само 20% предвиђених средстава, а преосталих 80% иде онима који уђу у Парламент, што је бесмислено јер њима већ следују посебна средства за парламентарни рад. На неки начин треба ограничити и укупна финансијска средства која могу да се потроше у изборној кампањи да новац не би играо главну улогу у политици, као и функционерску кампању која једноставно треба да буде забрањена у току изборног процеса, тј. државни функционери могу да раде свој посао и отварају разне реновиране или новоизграђене објекте и друге инвестиције, али без објава у медијима.
 
Све су ово битна питања на која се тек очекује одговор представника владајућег режима у овом међустраначком дијалогу, јер већина ових питања директно погађа режимске уходане методе остваривања противзаконите предности у односу на политичке противнике. Нико не очекује да се сви нагомилани проблеми сада могу решити нити је реално да ће власт и опозиција бити равноправно представљени у медијима, али дефинитивно све не може остати као што је било до сада, што је био и разлог бојкота избора од стране опозиције.
 
Коначно и најважније питање овог дијалога тиче се договора око формирања једног заједничког надзорног органа у коме би своје представнике имала и опозиција, а чији би задатак био да испрати примену коначног споразума између власти и опозиције о побољшању изборних услова, као и да надгледа и контролише комплетан предизборни и изборни процес, како би по његовом окончању сви могли да кажемо да смо имали слободне и поштене изборе. Без ове врсте гаранција властима се ништа не може веровати чак ни на потписану реч.

 

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс