Када сам се за време локалних избора у Лучанима пре три године, у децембру 2018. године, у полицијској станици у Гучи први пут изненада срео очи у очи са тадашњим државним секретаром МУП-а Дијаном Хркаловић, спонтано сам у уживо преносу на социјалним мрежама изговорио да је она „лице Салета Мутавог” у државном апарату, односно да мафија има свог експонента у врху полиције.
Дијана Хркаловић свакако то није могла бити без дозволе врха СНС. Александар Станковић звани Сале Мутави, две године раније убијени вођа криминалне групе, био је шеф Вељку Беливуку који га је наследио на челу криминалног клана. Тек ових дана сам постао свестан шта сам још тада јавно изговорио: да је државни врх заправо спонзор стварања криминалне групе која је у међувремену ухапшена и о којој режимски медији свакодневно пишу као о најмонструознијем криминалном клану у Европи.
То и јесте суштина приче: Станковић и Беливук су били непознати јавности пре доласка СНС на власт. Тада су ангажовани да формирају лажну навијачку групу са циљем да спрече скандирање Партизанових навијача против власти. То је био њихов први задатак, а касније су почели да се баве и политиком тако што су ангажовани као батинашки одреди за притиске на бираче и обрачун са опозиционарима на локалним изборима широм Србије, за обезбеђивање митинга владајуће странке попут инаугурације Александра Вучића за председника 2017. године испред Народне Скупштине или за разбијање опозиционих демонстрација у јулу прошле године.
Заузврат су добили потпуну слободу криминалног деловања и заштиту полиције за вршење насиља, трговину дрогом, одлагање извршења затворских казни, убиства, уништавање доказа за убиства… Још увек немамо одговор на једноставно питање да ли су Беливук и Миљковић, као и остали оптужени, имали чланску књижицу СНС? Да ли је један од њихових сарадника, Срђан Лалић, запослен у РФЗО преко владајуће странке и свог ујака Момчила Бабића, некадашњег директора РФЗО, а сада СНС амбасадора у Словачкој?
О спрези власти и криминала говорио сам на конференцијима за медије у Народној скупштини још пре две године, у серијалу који сам назвао „Криминални кругови”, из кога је касније настала „Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС”. Подсећам само на неколико поглавља ове моје књиге по којима као да је Полиција после почела да хапси: „Ко је Горан Папић, кум министра полиције Небојше Стефановића”, „Ко прислушкује опозицију и новинаре у МУП-у”, „Ко штити криминал у врху МУП-а Србије”, „Ко све чини Стефановићев клан”, „Ко из врха државе је штитио Јовањицу”…
Тамо се налази попис 12 највећих афера ове власти, 40 питања на које тужилаштво још увек није одговорило, као и кривичне пријаве које сам поднео против Александра Вулина, Александра Вучића, Небојше Стефановића, Владимира Ребића и Загорке Доловац.
И после више месеци изношења у јавност истине о деловању овог криминалног клана није постављено питање одговорности врха полиције. Одговорност врха МУП-а постоји у оба случаја, и тешко је рећи у ком је већа: ако су знали све што овај криминални клан ради, као и ако о томе ништа нису знали. Њихова одговорност је и ако су дозволили и штитили рад ове криминалне групе, и ако их нису спречили у деловању. Просто је невероватно да полиција не зна ко годинама отима људе у Београду којима се после тога губи сваки траг?! Од када полиција зна за бункер на Партизановом стадиону и од када је фамозна кућа у Ритопеку под присмотром полиције? Да ли то значи да је полиција практично дозволила сва убиства која су тамо вршена? Кључно питање гласи: да ли су били заштићени зато што је Беливуков клан тада радио различите услуге за владајући режим? Лично не верујем у ту врсту необавештености полиције.
Уверен сам да врх МУП-а стоји иза формирања ове криминалне групе и њене заштите у претходним годинама. Ко су онда ти људи из врха власти и полиције који стоје иза Беливука? Пре свега на та питања у истрази треба да одговоре бивши министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и његова десна рука Дијана Хркаловић, затим директор Полиције Владимир Ребић, као и тадашњи и садашњи генерални секретар Владе Новак Недић који се својевремено дружио са врхом ове криминалне групе. Проблем је што нико од њих четворо још увек није нити ухапшен нити испитан на ове околности и што ни истрага ни оптужница не воде ка полицијској и политичкој позадини која стоји иза Беливукове криминалне групе.
О спрези власти и криминала говорио сам на конференцијима за медије у Народној скупштини још пре две године, у серијалу који сам назвао „Криминални кругови”, из кога је касније настала „Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС”. Подсећам само на неколико поглавља ове моје књиге по којима као да је Полиција после почела да хапси: „Ко је Горан Папић, кум министра полиције Небојше Стефановића”, „Ко прислушкује опозицију и новинаре у МУП-у”, „Ко штити криминал у врху МУП-а Србије”, „Ко све чини Стефановићев клан”, „Ко из врха државе је штитио Јовањицу”…
Тамо се налази попис 12 највећих афера ове власти, 40 питања на које тужилаштво још увек није одговорило, као и кривичне пријаве које сам поднео против Александра Вулина, Александра Вучића, Небојше Стефановића, Владимира Ребића и Загорке Доловац.
И после више месеци изношења у јавност истине о деловању овог криминалног клана није постављено питање одговорности врха полиције. Одговорност врха МУП-а постоји у оба случаја, и тешко је рећи у ком је већа: ако су знали све што овај криминални клан ради, као и ако о томе ништа нису знали. Њихова одговорност је и ако су дозволили и штитили рад ове криминалне групе, и ако их нису спречили у деловању. Просто је невероватно да полиција не зна ко годинама отима људе у Београду којима се после тога губи сваки траг?! Од када полиција зна за бункер на Партизановом стадиону и од када је фамозна кућа у Ритопеку под присмотром полиције? Да ли то значи да је полиција практично дозволила сва убиства која су тамо вршена? Кључно питање гласи: да ли су били заштићени зато што је Беливуков клан тада радио различите услуге за владајући режим? Лично не верујем у ту врсту необавештености полиције.
Уверен сам да врх МУП-а стоји иза формирања ове криминалне групе и њене заштите у претходним годинама. Ко су онда ти људи из врха власти и полиције који стоје иза Беливука? Пре свега на та питања у истрази треба да одговоре бивши министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и његова десна рука Дијана Хркаловић, затим директор Полиције Владимир Ребић, као и тадашњи и садашњи генерални секретар Владе Новак Недић који се својевремено дружио са врхом ове криминалне групе. Проблем је што нико од њих четворо још увек није нити ухапшен нити испитан на ове околности и што ни истрага ни оптужница не воде ка полицијској и политичкој позадини која стоји иза Беливукове криминалне групе.
Знам да ће одговор власти бити да они немају никакве везе са овим криминалним кланом и да су их они ухапсили. То је лажни аргумент као када би рекли да они немају никакве везе са Небојшом Стефановићем који је био други човек СНС и највиши државни функционер у више СНС Влада. Као што им се Небојша Стефановић у једном тренутку одметнуо и више није под контролом врха СНС, тако се и Беливуков клан у једном тренутку осамосталио и од некога ко врши услуге за владајући режим постао криминални клан који више није под контролом. Право питање гласи да ли би они до сада били ухапшени да једна страна обавештајна агенција то није тражила и обезбедила доказе путем прислушкивања?
Изгледа да ћемо у овом српском „Наркосу” гледати још много нових епизода, попут поруке Небојше Стефановића својим страначким колегама на власти да код директора ФБИ провере да ли је и он имао телефон за тајно комуницирање са члановима ове криминалне групе, како тврде режимски медији којима је запретио тужбом. Тако смо добили првог српског министра који се јавно позива на заштиту стране обвавештајне службе коју несумњиво има, а да нико не поставља питање за кога онда он заправо ради? Како је још увек министар? Чиме он то уцењује власт која му не сме ништа, иако је 160 одбора СНС тражило његово искључење из владајуће странке? Шта је он све то испричао или предао странцима па сада ужива њихову заштиту и имунитет пред домаћим државним органима?
За све ово време Републичко јавно тужилаштво и Тужилаштво за организовани криминал ћуте. Нови, трећи мандат Загорке Доловац на челу републичког јавног тужилаштва је симбол непромењивости корумпираног политичког и правосудног система у Србији упркос свим сменама на власти.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс