Србија је друштво у стању социјалне потребе. У Србији је све већи јаз између малог броја богатих и све већег броја сиромашних. Све више је презадужених породица, младих који беже из земље, пензионера који живе испод границе људског достојанства, старачких и самачких домаћинстава о којима нико не брине, жена на селу без одговарајуће здравствене и социјалне заштите, деце која су одузета од родитеља, сиромашне талентоване деце која не могу да студирају…

       Једна од првих ствари која мора да се уреди након промене система јесте радно право, посебно жена. Жене су данас бољи део нашег друштва који не вреднујемо онако како оне то заслужују. Жене раде више послова у једном дану: најпре имају своју пословну каријеру, а потом и кућне и породичне обавезе, што су најмање два радна времена у истом дану. Мајчинство треба да буде препознато и као занимање и тако и вредновано, а то се посебно односи за самохране и сиромашне мајке. Жене су данас најугроженије у време пандемије, јер раде на најоптерећенијим пословима у трговинама, поштама, медицинским установама и другим услужним делатностима.
 
Највећи проблем имају труднице, породиље и мајке са децом које садашња власт не третира онако како би требало у држави која демографски изумире и у којој је прошле године умрло дупло више људи него што је новорођених. Ми буквално демографски нестајемо, а држава не чини ништа да то заустави већ се бави легализацијом хомосексуалних бракова и променама пола. Женама не треба више права већ више привилегија и то је став Двери које су уверене да ће жена спасити Србију. Наше друштво мора да има стратегију борбе против сиромаштва. Нико у Србији у 21. веку не сме да буде гладан, жедан, без посла и крова над главом, а посебно не да му неко искључује струју или га избацује из породичног дома.
 
Један од кључних закона за који се Двери залажу јесте Закон о заштити презадужених породица којим свим породицама мора бити загарантовано право на неотуђивост породичног дома и основних средстава за рад, а сви дугови кроз лични стечај репрограмирани и постепено решени. Пензионерима мора бити враћено оно што им је опљачкано путем смањења пензије које је трајало четири године. Пензионери са минималним пензијама морају добити социјалну помоћ или ваучере за куповину домаће робе.
Родитељима деце са инвалидитетом или ретким и тешким болестима, који немају примања, мора бити омогућена плата за бригу о детету, а свим социјално угроженим родитељима да они буду родитељи-хранитељи а не да им се одузимају деца.
 
Недеља мора да буде нерадан дан и у приватном сектору. То је дан који треба посветити Богу и породици и то треба да буде светиња. Све друго у држави може да сачека, сем хитних случајева. Жена је стуб породице, супруга и мајка, али у савременом добу и радник и успешна пословна жена. Да би жена ускладила мајчинство и своју професионалну каријеру, поред нерадне недеље неопходно је увести скраћено радно време након истека породиљског боловања на пет сати све до седме године живота детета. Накнаду за овакву врсту смањеног радног ангажовања мора субвенционисати држава кроз програме за бригу о породици. Мајкама са децом до седам година омогућити рад у преподневној смени и слободан викенд, а законом регулисати и забранити ноћни рад мајкама деце узраста до дванаест година.
 
Сваки прековремени рад, посебно недељом и државним празником, мора бити додатно плаћен. Младе жене нико не сме да уцењује послом да не смеју да остану у другом стању. Сви породични људи, а посебно млади брачни парови, треба да буду помогнути да реше стамбено питање, што значи државну изградњу посебних непрофитних стамбених насеља, и кућа и станова по повољним условима за изнајмљивање или куповину, уз ангажовање домаће грађевинске оперативе. Ово се посебно односи на нове станове солидарности за социјално угрожене.
 
Држава коначно мора да уради социјалне карте и да према њима опредељује пореску и социјалну политику. Социјално угрожене категорије становништва, на основу социјалних карата, добијали би бесплатне државне ваучере за куповину домаће прехрамбене и индустријске робе. Порески обвезник у Србији треба да буде домаћинство а не појединац, уз све потребне пореске олакшице за вишечлане породице. Неопходно је опште смањење пореза на зараде и укидање пореза на минималне зараде. Потребно нам је прогресивно повећање пореза на екстрапрофит, богатство, луксуз и све врсте игара на срећу, док свако ступање у брак и добијање детета треба да доноси смањење пореза на зараде и пореза на имовину.
 
Свеукупно већа подршка државе породицама за више деце: јефтиније или бесплатне карте за базен, утакмице, културна дешавања, олакшице за регистрацију возила, ваучери за летовање и зимовање… Спречавање сваке врсте насиља и уцена за посао и напредовање над женама, посебно девојкама и младима уопште од стране политичара на власти, послодаваца, властодржаца на свим нивоима.
Ако се слажете са овим програмом породичне политике Српског покрета Двери, онда је Ваше место на Породичној шетњи ЗА СВЕ НАШЕ ПОРОДИЦЕ у суботу, 15. маја у 15 часова на платоу испред Дома Народне скупштине у Београду.

 

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс