У Србији је и данас на власти неолиберална економска политика Млађана Динкића. У економском смислу, Вучић је Динкићев ученик и настављач. 

      Све кључне економске поставке остале су исте као и у Динкићево време када су уништени домаће банкарство и домаћа привреда: либерализација увоза, пљачкашке приватизације, субвенционисање страних мултинационалних компанија, нелојална конкуренција и монополски положај страних банака и страних трговинских ланаца, намештени тендери за рођачке (буразерске и кумовске) фирме, задуживање државе, додељивање великих инфраструктурних послова страним компанијама, недомаћинско пословање јавних предузећа и партијско запошљавање…Проблеми у којима се нашла српска економија последица су вишедеценијског губитка суверенитета државе на свим нивоима, огромне пљачке јавних финансија и непостојања активне државе која штити домаћи економски интерес и своје грађане. Већ деценијама су у Србији све области економске политике подређене искључиво страним финансијским институцијама, интересима домаћих тајкуна и богаћењу политичких елита на власти. Слободна конкуренција у Србији у сфери јавне потрошње (јавне набавке, јавно-приватна партнерства, међудржавни трговински уговори) не постоји.
 
Државне могућности интервенције у привреди заробљене су партократијом, размере криминала и високе корупције су огромне, независне институције које треба да се боре против монопола и штите конкуренцију и контролишу јавну потрошњу су само фасаде. Најгора последица је све већи јаз између огромног броја сиромашних и танког слоја обогаћене елите, који је већи него било где у Европи.
Нова економска политика за коју се Двери залажу биће веома једноставна: радићемо све супротно од Динкићевог и Вучићевог економског приступа. Подржаћемо и заштитићемо сваки домаћи економски интерес: у банкарству, индустрији, пољопривреди, трговини, туризму… Статус какав је до сада имао само страни инвеститор, коме су се клањали сви од председника државе до комплетне локалне самоуправе, од сада ће бити резервисан за домаћег предузетника. Није нормално да средства из државног буџета, паре пореских обвезника и грађана Србије, завршавају у џепу великих страних мултинационалних компанија, док домаћи привредник и домаћи пољопривредник грцају и пропадају, посебно у доба пандемије.
 
Није нормално да странац поред тога добије и градско грађевинско земљиште на поклон, комплетно бесплатно уређену комуналну инфраструктуру и разне друге олакшице, па се чак и улици даје име по њему, док за то време домаћи предузетник има само проблеме у сопственој држави: са ценом горива, бројним парафискалним наметима, таксама, акцизама, порезима, инспекцијама и свим другим притисцима, уценама и отежавајућим околностима за редовно пословање.
 
Увод за нову економску политику мора бити искорењивање високе корупције у јавном сектору и заустављање пљачке државних ресурса. То би већ значило половину будућег успеха економских реформи, јер би акумулирало додатна средства за улагање у домаћу привреду. Само да спречимо свеприсутни лоповлук оних који су на власти на свим нивоима и живећемо дупло боље него сада. Ово није економско питање, али је предуслов и први корак нашег економског бољитка.
 
У новом економском прогласу Српског покрета Двери под називом „За паметан економски развој и благостање грађана” јасно смо дефинисали шта конкретно значи та другачија економска логика у сфери монетарне политике: обнову монетарног суверенитета и државног банкарства које – за разлику од страних банака – има интерес да улаже у домаћу привреду, повратак контроле Народне банке Србије над кредитном политиком и финансирање развоја, заштита и обештећење банкарских клијената, оснивање државних развојних, привредних, аграрних и извозних банака.
Потребна нам је радикално другачија пореска политика, а то значи: укидање пореза на минималне зараде и смањење доприноса на све зараде, Србија као порески рај за предузетнике, ИТ сектор и фриленсере, прогресивно опорезивање луксузних производа и богатства, плаћање ПДВ-а на наплаћене фактуре, стимуланси за инвеститоре из српске дијаспоре, као и подршка породицама са децом у виду смањења пореза на зараде и имовину након ступања у брак и рађања деце… Потребна нам је, дакле, пореска политика која ће више да оптерети богате него сиромашне, да не гуши него да поспешује предузетништво, да смањи сиву економију и повећа обухват наплате пореза, да подржи стварање породица, младе брачне парове и породице са више деце, помогне добротворима у спорту и култури.
 
У сфери привреде се залажемо за економски патриотизам и привилегован статус домаћих предузетника, стварање услова за ослобађање тржишта од монопола, нелојалне конкуренције и прекомерног увоза, заштиту потрошача, стимулацију извоза, а заговарамо и издавање робних ваучера за најсиромашније грађане за куповину домаћих производа и обавезу свих државних институција за време пандемије да у јавним набавкама примат дају домаћој роби.
 
Посебно истичемо улогу државе у очувању природе, олакшице за привреду и становништво у неразвијеним и граничним пределима, забрану изградње у заштићеним подручјима, државну стратегију обнове и развоја индустрије и замене увоза домаћом производњом у сферама привреде у којима имамо потенцијал, да велике инфраструктурне пројекте граде примарно домаћа предузећа, забрану продаје стратешких државних фирми и природних ресурса као што су вода, пољопривредно земљиште, телекомуникације и енергетика, као и интезивно улагање у истраживање, образовање, науку и иновације као национални приоритет, повезивање истраживача и привреде, субвенције за нове производе и проналаске, стимулације за повратак стручњака из иностранства…
 

Србија има природне, привредне и људске ресурсе да постане европски Јапан, земља поштовања традиционалних вредности и развоја најмодернијих иновација. Али је услов да Динкићева и Вучићева економска политика буде побеђена и завлада домаћи економски интерес који коначно треба да дође у први план и омогући благостање грађана.

 

Бошко Обрадовић
Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс

Фото: Фонет/Зоран Мрђа