После више месеци неизвесности дефинитивно се зна да све опозиционе политичке организације које су бојкотовале прошлогодишње изборе излазе на следеће изборе 3. априла идуће године упркос и даље неравноправним изборним условима. Сматрам веома важним да је сазрела свест да је други бојкот бесмислен, да времена за губљење више нема и да треба приступити припремама за изборе, као и да опозиционо оријентисани грађани од нас очекују излазак на изборе и борбу против власти.
То су били мотиви зашто је Српски покрет Двери ову одлуку донео још 3. октобра и због тога трпео неоправдане нападе, да би се сада потврдило да је та одлука била исправна и да су све друге колеге из бојкот опозиције учиниле исто, што је – као што сам и најављивао – било једино логично.
Истовремено смо дошли и до црногорског сценарија у вези са начином изласка бивше бојкот опозиције на изборе. То ће бити три колоне: централистичка коју предводи Ђилас, лева коју предводи Зеленовић и десна коју предводе Двери. Најважнији закључак који треба извести у сусрет наступајућим изборима на свим нивоима гласи да победе над влашћу нема без успеха све три колоне. Шта то значи? Пре свега, бирачи сада имају комплетну идеолошку понуду од левице преко центра до деснице и могу да се определе за оне који су им идеолошки најближи.
Истовремено смо дошли и до црногорског сценарија у вези са начином изласка бивше бојкот опозиције на изборе. То ће бити три колоне: централистичка коју предводи Ђилас, лева коју предводи Зеленовић и десна коју предводе Двери. Најважнији закључак који треба извести у сусрет наступајућим изборима на свим нивоима гласи да победе над влашћу нема без успеха све три колоне. Шта то значи? Пре свега, бирачи сада имају комплетну идеолошку понуду од левице преко центра до деснице и могу да се определе за оне који су им идеолошки најближи.
То је велика предност изласка на изборе у више колона: свако може да се определи према својим идеолошким уверењима и на тај начин неће бити бачених гласова оних који би апстинирали ако би била само једна колона. Заједнички задатак све три колоне је да покрену посебну кампању за подизање излазности на изборе, односно да позову бираче да изађу у што већем броју и гласају против Вучићеве власти а за ону опозициону колону која им је идеолошки најближа. Без нападања других колона.
Овај сценарио, који је у Црној Гори донео победу над влашћу Мила Ђукановића, има једну потенцијалну ману, а то је да се нека од три листе прогласи за једину опозицију и негира остале две, чиме се не само покушава направити монопол у опозицији већ и сужава укупни њен изборни резултат. Подсећамо, више колона воде ка истом циљу, а то је победа над влашћу које неће бити без изборног успеха све три колоне. Доказаћемо то на примеру Српског покрета Двери.
У Србији постоје бирачи који нису за садашњу власт, али нису ни за повратак на време бивше власти. Без обзира колико су против Вучића и његовог режима, ови бирачи нису спремни да гласају за лидере који су некада били у врху бившег режима, а који сада предводе центристичку коалицију. То је просто реална чињеница са којом се треба суочити, као што је и чињеница да постоје бирачи који управо желе да гласају за ту коалицију на челу са тим лидерима. Међутим, онима који то не желе треба понудити нешто ново и другачије. То су управо друге две колоне. Једна је изразито прозападна и лево, а друга изразито суверенистичка и десно. Сви они бирачи који су за ЕУ и НАТО имају у левој коалицији коју чине НДБГ, Ћута и Зеленовић свој избор, док сви они који су против уласка Србије у НАТО и ЕУ такође имају своју опцију оличену у Српском покрету Двери.
Оно што би лева коалиција требало јавно да саопшти јесте какав став има према питању Косова и Метохије, јер никако не би било поштено да се иза зелено-леве политичке приче крије спремност на признање лажне државе Косово а да то бирачи не знају пре избора. Али, иако веома мало, има и бирача који би и то подржали. Исто питање важи и за центристичку коалицију. То није тема за београдске изборе где када се дође на власт треба решавати нагомилане саобраћајне, комуналне, урбанистичке и еколошке проблеме после ужасне владавине Весића и напредњачке криминалне екипе, али јесте важно питање за републички ниво власти.
Није питање односа према ЕУ и НАТО једино што дели бираче у Србији. Постоји огроман број бирача који су против легализације хомосексуалних бракова и усвајања деце са њихове стране, који су против закона о родној равноправности и нове моде промене полног идентитета, који се не слажу са садашњом мигрантском политиком власти и сматрају да мигранти немају право на противзаконит улазак на нашу државну територију и да то угрожава безбедност наших породица, који су за право на избор по питању вакцинације, а не за обавезну и присилну вакцинацију, који су против ковид пропусница као кршења Устава и људских права и слобода… Српски покрет Двери говори у њихово име и биће њихова политичка опција на следећим изборима. Већина ових бирача су опозиција, али – оно што је посебно битно – део њих је до сада гласао и за владајући режим, док сада њихов глас уместо за СНС може отићи Дверима као аутентичним политичким заступницима и заштитницима ових ставова који су битни за велики број грађана Србије.
Такође је много бирача који су за промену не само власти већ и комплетног корумпираног политичког и правосудног система у Србији који се овде није мењао више од три деценије, упркос разним променама на власти. Ови бирачи траже испитивање порекла имовине свих политичара са власти од 1990. године до данас, затим одузимање њихове незаконито стечене имовине, финансијску казну за све оне који су крали из државног буџета, кривичну одговорност, вишегодишњу робију и лустрацију односно забрану обављања било које јавне функције убудуће за све оне који су се на државним функцијама огрешили о закон и јавни морал. Исто се односи и на преиспитивање купљених диплома и плагираних доктората запослених у јавном сектору. У њихово име може да говори само неко до сада није био на власти, а то је опет Српски покрет Двери.
Све су то разлози зашто је веома важно постојање треће опозиционе колоне коју ће предводити Двери. Она ће сабрати бројне опозиционе бираче који нису спремни да гласају за друге две колоне и управо у Дверима виде представнике онога што су њима пресудна вредносна и политичка питања. То исто важи за Двери и када је у питању породична политика у форми смањења пореза на зараде и имовину за све оне који ступе у брак и добију децу, подршка домаћим предузетницима, посебно женама на селу, недеља као нерадни дан и у приватном сектору, као и друге политичке идеје по којима су Двери препознатљиве и бирачи желе да подрже баш те идеје на следећим изборима. И да не заборавимо: три колоне које воде ка истом циљу требало би да имају заједнички изборни штаб за координацију и супротстављање сваком покушају изборне крађе, као и да избегну међусобно нападање колико год је то могуће.
У Србији постоје бирачи који нису за садашњу власт, али нису ни за повратак на време бивше власти. Без обзира колико су против Вучића и његовог режима, ови бирачи нису спремни да гласају за лидере који су некада били у врху бившег режима, а који сада предводе центристичку коалицију. То је просто реална чињеница са којом се треба суочити, као што је и чињеница да постоје бирачи који управо желе да гласају за ту коалицију на челу са тим лидерима. Међутим, онима који то не желе треба понудити нешто ново и другачије. То су управо друге две колоне. Једна је изразито прозападна и лево, а друга изразито суверенистичка и десно. Сви они бирачи који су за ЕУ и НАТО имају у левој коалицији коју чине НДБГ, Ћута и Зеленовић свој избор, док сви они који су против уласка Србије у НАТО и ЕУ такође имају своју опцију оличену у Српском покрету Двери.
Оно што би лева коалиција требало јавно да саопшти јесте какав став има према питању Косова и Метохије, јер никако не би било поштено да се иза зелено-леве политичке приче крије спремност на признање лажне државе Косово а да то бирачи не знају пре избора. Али, иако веома мало, има и бирача који би и то подржали. Исто питање важи и за центристичку коалицију. То није тема за београдске изборе где када се дође на власт треба решавати нагомилане саобраћајне, комуналне, урбанистичке и еколошке проблеме после ужасне владавине Весића и напредњачке криминалне екипе, али јесте важно питање за републички ниво власти.
Није питање односа према ЕУ и НАТО једино што дели бираче у Србији. Постоји огроман број бирача који су против легализације хомосексуалних бракова и усвајања деце са њихове стране, који су против закона о родној равноправности и нове моде промене полног идентитета, који се не слажу са садашњом мигрантском политиком власти и сматрају да мигранти немају право на противзаконит улазак на нашу државну територију и да то угрожава безбедност наших породица, који су за право на избор по питању вакцинације, а не за обавезну и присилну вакцинацију, који су против ковид пропусница као кршења Устава и људских права и слобода… Српски покрет Двери говори у њихово име и биће њихова политичка опција на следећим изборима. Већина ових бирача су опозиција, али – оно што је посебно битно – део њих је до сада гласао и за владајући режим, док сада њихов глас уместо за СНС може отићи Дверима као аутентичним политичким заступницима и заштитницима ових ставова који су битни за велики број грађана Србије.
Такође је много бирача који су за промену не само власти већ и комплетног корумпираног политичког и правосудног система у Србији који се овде није мењао више од три деценије, упркос разним променама на власти. Ови бирачи траже испитивање порекла имовине свих политичара са власти од 1990. године до данас, затим одузимање њихове незаконито стечене имовине, финансијску казну за све оне који су крали из државног буџета, кривичну одговорност, вишегодишњу робију и лустрацију односно забрану обављања било које јавне функције убудуће за све оне који су се на државним функцијама огрешили о закон и јавни морал. Исто се односи и на преиспитивање купљених диплома и плагираних доктората запослених у јавном сектору. У њихово име може да говори само неко до сада није био на власти, а то је опет Српски покрет Двери.
Све су то разлози зашто је веома важно постојање треће опозиционе колоне коју ће предводити Двери. Она ће сабрати бројне опозиционе бираче који нису спремни да гласају за друге две колоне и управо у Дверима виде представнике онога што су њима пресудна вредносна и политичка питања. То исто важи за Двери и када је у питању породична политика у форми смањења пореза на зараде и имовину за све оне који ступе у брак и добију децу, подршка домаћим предузетницима, посебно женама на селу, недеља као нерадни дан и у приватном сектору, као и друге политичке идеје по којима су Двери препознатљиве и бирачи желе да подрже баш те идеје на следећим изборима. И да не заборавимо: три колоне које воде ка истом циљу требало би да имају заједнички изборни штаб за координацију и супротстављање сваком покушају изборне крађе, као и да избегну међусобно нападање колико год је то могуће.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс