Превара је данас постала закон живота у Србији, и не само у Србији. Политичка превара, медијска превара, економска превара… Улазимо у опасну зону могућих медицинских превара, што је не само удар на наше здравље већ и угрожавање слободе личности и будућности човечанства.

     Савремена фармацеутска индустрија и мултинационалне компаније које остварују огромне екстрапрофите на трговини здрављем, трка у производњи вакцина која превазилази трку у наоружању, неповерење у Кризни штаб који одређује мере у борби против нове заразне болести, разне теорије и праксе завере…

Не знамо да ли је корона – вирус или бојни отров? Не знамо да ли је вештачки направљена у Кини или на неком другом месту. Не знамо ни како се преноси, ни како се лечи, ни докле ће да траје, ни које све последице оставља…

Није извршена нити једна обдукција и нико са сигурношћу не може да каже од чега је неко умро. Али, знамо да људи умиру од неке чудне бољке која удара на све виталне унутрашње органе. Људи око нас, наши рођаци, пријатељи, комшије… Нико не може да каже да ово зло не постоји.

Друго је питање шта је тачно корона, шта се иза ње крије, ко и зашто њоме манипулише у Србији и читавом свету… И шта нас тек чека, јер ово зло пружа огроман простор за манипулације свих врста?

Оно око чега, међутим, нема сумње је да највећи терет у борби са новом заразном болешћу трпе здравствени радници, посебно они хероји са прве линије фронта који сваки дан проводе сате у оним скафандерима.

Шта су све издржали и урадили до сада за ових девет месеци и шта ће све још морати да издрже и ураде до краја ове здравствене кризе сви лекари, медицинске сестре и друго особље у нашем здравственом систему? Да ли ће ова држава знати то да награди?

Поред повећања плата и наградних бонуса као једно од одговарајућих решења да се њихова жртва испоштује и цени јесте додела бенефицираног радног стажа за све оне који су сносили највећи терет (по принципу месец дана додатног стажа за сваки месец рада у отежаним условима заразе). Сматрам да је ово много правичнија награда од празних прича, захваљивања и ордења.

Невероватно је да Министарство здравља не показује слух за глас стручњака који нису део Кризног штаба и имају другачије мишљење од режимске струке. Испада да су стручњаци само они доктори који су подржали Александра Вучића на председничким изборима 2017. године, а да сви други то нису, чиме се из консултација и одлучивања искључују многи наши врхунски стручњаци.

Такође не могу да верујем да надлежни у власти већ три недеље игноришу предлоге Српског покрета Двери које смо јавно и крајње добронамерно, конструктивно и конкретно изнели по питању како да се побољша борба против нове заразне болести. Нема сумње да је најпре потребно вратити пољуљано поверење грађана у Кризни штаб и самим тим у државу.

То није могуће са постојећим саставом Кризног штаба у који више нико нема поверења, већ треба укључити нове и некомпромитоване људе. Делује немогуће али је истинито да овакав Кризни штаб не постоји у нашем законском систему, а његови садашњи чланови постављени су званично од стране Владе тек недавно, што значи да су о нашим животима све до скора у држави одлучивали они који на то нису имали никакво законско право.

Не заборавимо и питање њихове кривичне одговорности за лажирање броја новозаражених и умрлих да би се одржали лажни избори 21. јуна.

Ситуација са новом заразном болешћу је велики проблем, али су проблем и када касне или их уопште нема друге здравствене интервенције и услуге за пацијенте који болују од других болести. Нови кризни штаб, у који би ушли и нережимски и нестраначки стручњаци, требало би да тачно унапред најави грађанима шта их чека у складу са даљим развојем свеукупне здравствене ситуације, да организује комплетан план лечења пацијената који болују од ковида 19, али и других болести, и да у то укључи и приватно здравство, чије услуге онда треба да буду рефундиране код РФЗО.

Шта је овде спорно и зашто се са овим чека? Потребно је што хитније и ново запошљавање у систему државног здравства како би се постојеће преоптерећено и оболело медицинско особље заменило и растеретило. Не видим разлог зашто се ови предлози макар не размотре.

Оно на шта сада сви треба да обратимо највећу пажњу није ковид 19 већ наше психичко здравље, ситуација у којој се налазе наши ближњи и друштвена солидарност. Треба да се држимо заједно и међусобно помажемо више него икада пре. Ова подмукла болест која прети да уништи социјалне везе не сме код нас да повећа нервозу, бес, себичност и распад заједница већ управо супротно: бригу за ближње, повратак породици, повећање социјалне солидарности.

Чувајмо се и помажимо једни друге – то је оно што је најважније. Нити сам присталица теорије завере да корона не постоји јер знам људе који сваки дан озбиљно оболевају или умиру од мистериозне болести, нити мислим да о томе ћутимо већ управо треба да испитујемо позадину ове планетарне игре са нашим животима.

Не смемо дозволити да будемо заморчићи неких непроверених страних вакцина или експеримената са људским правима и слободама, нити да нас нова болест зарази духом себичности, сукоба и лудила разних других врста. Ово је велики испит наше трезвености, озбиљности, солидарности, демократичности и независности.

 

Бошко Обрадовић
Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс

Фото: shutterstock