Српски Покрет Двери - Лого
Search

Првостепену пресуду Првог основног суда у Београду, којом је Александар Вучић означен кривим и кажњен са 200.000 динара због повреде мог угледа и части, доживео сам као мало Божићно чудо и најлепши поклон за Нову годину, као и велику потврду да вреди борити се и истрајати. Међутим, то – као и бројне поруке које сам добио као изразе неверице да је таква пресуда могућа – најбоље говори да живимо у једном ненормалном политичком систему и да смо у Србији данас сви гладни и жедни правде више него хлеба.

     Ова пресуда је за мене лично и моју породицу велика морална сатисфакција јер је скинута љага са нашег презимена, јер нити сам лопов нити сам фашиста како ме је председник СНС окарактерисао у више наврата у ударним медијским терминима, а да никада нисам добио прилику да на то одговорим на истом месту. Истовремено, ово је изузетно позитивно одјекнуло међу члановима и присталицама Српског покрета Двери јер су представници власти истим етикетама вређали читав Покрет а не само мене. Као што је то лепо истакнуто у образложењу пресуде, таквим лажима није повређен само углед и част појединца већ и председника једне опозиционе политичке странке, чиме се путем злоупотребе државне функције и медија намерно удара на њен рејтинг.

Међутим, много је важнији шири план: ово је историјска пресуда за српско правосуђе које је доказало да може да суди без страха од онога ко је на власти. Ово је доказ да може да се суди и председнику државе ако је прекршио закон. А то је управо суштина независности правосуђа. Ово је и велика нада за све људе који су вређани, понижавани и малтретирани под овом влашћу да ће и они дочекати правду. 
Интересантно је да је Вучић имао прилику да се појави на суду и докаже своје тврдње да сам лопов и фашиста. Не само да је избегао сучељавање на рочишту већ га његови адвокати уопште нису ни предложили за сведока. То говори да би Вучић изгубио у свакој поштеној утакмици: на суду, на изборима, у ТВ дуелу… Зато и пристаје да игра само намештене утакмице у којима нема правила, нема противника и нема судије.
 
Карактеристично је да нити један режимски дневни лист и нити једна режимска телевизија са националном фреквенцијом нису пренели овај утисак недеље, што јасно говори колико им је важно да грађани Србије не сазнају да је председник СНС сада и судски потврђен и кажњен лажов. То је најбољи доказ у каквом медијском мраку живимо: да режимски медији не смеју да објаве вест да је председник државе изгубио једну судску парницу. Да ли би то било могуће негде друго на свету? Да овде и не говорим о томе да су исти ти режимски медији годинама били спремни да преносе лажи о политичким противницима власти, а да сада не могу да пренесу једну вест којом се потврђује да је све што су годинама препричавали о Дверима била лаж. У том њиховом муку препознаје се колико је ова пресуда била шок за систем.
 
Занимљиво је и то да је председник СНС, који је у медијима 24 сата дневно и одговара на сва питања – и за која је надлежан и за која није, дугих 48 сати избегавао да прокоментарише пресуду, иако је у питању велика реткост да актуелни председник државе изгуби у судском процесу. Очито да његови спин доктори у медијском штабу за ванредне ситуације нису имали решење за овај преседан. На крају су се определили за дефанзиву: нити су смели да нападну судију, нити да понове лажи о мени, што је још једна позитивна последица пресуде. Председник је гутајући више кнедли пресуду оценио као доказ независности правосуђа и да је Србија нормална земља, успут провукавши коментар да то и није нека вест. То што је за њега нормално да председник државе лаже не значи да је то заиста нормално, док је више него јасно да истовремено покушава да скрене пажњу јавности и умањи значај ове пресуде.
 
На друштвеним мрежама су се појавили и коментари како Вучићу одговара ова пресуда да би пред домаћом и иностраном јавношћу одглумео независност правосуђа. Не видим логику у овој тези јер да је то план зашто сви режимски медији нису јавили о томе на сва звона? Зар му може бити у интересу да је судски доказан и кажњен лажов? Зашто је ћутао 48 сати након пресуде, а када се огласио није кренуо у напад као што то обично ради? Зашто не сме да понови лажи? Управо због ове историјске пресуде. Једна ласта не чини пролеће, али даје наду да ствари у нашем правосуђу могу бити другачије.
Српско правосуђе је сложен феномен. Велики део је под контролом изршне власти и ради по налогу и у страху од ње. Али, нису сви. Један део је под контролом странаца. У судству има и породичних и кумовских династија, корупције и криминала. Али, као што има режимских и слугу странаца – има и заиста самосталних тужилаца и независних судија. Нису се сви у овој земљи продали странцима и властима. И то је једна велика нада за будућност Србије. Свакако стоји и да је највећи проблем тужилаштво, јер без њега нема истрага које завршавају оптужницама и покретањем судских процеса.
Међутим, пример овакве судске независности и храбрости сада треба да постане пракса и у кривичним поступцима где у фиокама тужилаштва и судова стоје бројни процеси у којима треба да се утврди одговорност носилаца највиших државних функција за учешће у криминалу и корупцији. Нека ова историјска пресуда буде само почетак правне и политичке одговорности свих оних политичара на власти који су нас опљачкали, а да за то никада за ових 30 година нису одговарали. То у пракси треба да значи не само високу затворску казну, већ и финансијску казну за нанету штету држави и народу, одузимање незаконито стечене имовине, али и лустрацију – забрану обављања јавне функције на дужи временски период. То би била права промена система за коју се залажем. Смена власти више није довољна. Било је више промена власти, али је систем остајао увек исти. Ја сам за ону опозициону колону која би победом над овом влашћу донела не само смену власти већ и промену комплетног корумпираног политичког система који овде влада већ 30 година.

 

Бошко Обрадовић
Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: