Сви се сећамо аутономашке и полусепаратистичке пароле која је гласила „Ди су наши новци” и представљала покушај аутономашке политичке елите у Војводини да обезбеди привилегије за себе у односу на централну власт у Београду. Изговор за ове себичне личне и партијске интересе аутономашких странака у АП Војводини, иза којих се увек крије и притајени сепаратизам, био је да Београд узурпира надлежности, приходе и имовину, па и законодавну, извршну и судску власт која припада Војводини. А заправо се иза тога крила идеја да се обезбеди лична материјална и политичка егзистенција на аутономашкој политици.

       У међувремену, у пракси ствари су стајале потпуно другачије. Нови Сад је постао држава у држави и онај који поједе све војвођанске паре. Све оно што се замерало Београду сада важи заправо за Нови Сад који је узурпирао сву власт у Војводини, из које се сваки дан исељава све већи број људи, села празне, грађани узимају држављанства других околних држава, земља уступа странцима, доводе прљаве индустријске технологије и загађује животна средина.
 
Нико није одговоран што град Зрењанин у 21. веку нема чисту пијаћу воду, што није завршен Клинички центар Војводине иако су за то издвојене силне паре и рађени многи лажни пројекти, или где су нестали некадашњи ПИК-ови и задружна имовина.  
 
Једино што успева и буја у Војводини јесте покрајинска администрација и бирократија која троши паре пореских обвезника. Уместо да новац из државног буџета иде директно свим локалним самоуправама у Срему, Банату и Бачкој као и у остатку Србије – буџетска средства се дистрибуирају преко новосадске политичке елите која лепо живи на грбачи све сиромашнијег народа. Укинут је и мешовити изборни систем и више не може за половину посланика у Скупштини АП Војводине да се гласа по имену и презимену у њиховим изборним јединицама већ само за страначке изборне листе са унапред одређеним редоследом кандидата који ће ући у Скупштину. Такав изборни систем, који је данас на снази на свим изборним нивоима у Србији, треба хитно мењати јер не дозвољава грађанима да директно бирају своје народне представнике у својим срединама већ то уместо њих раде политичке странке.
 
Држећи се крилатице Светозара Милетића „Ми смо Срби, али и грађани“ указујем на потребу синергије националног и грађанског, јер они суштински нису супротстављени једно другом већ их је лажно супротставила комунистичка и анационална идеологија бивших власти од 1945. године до данас.
 
Поштујући све традиционалне верске и националне заједнице, које вековима заједно живе са нама на просторима наше заједничке Војводине и чије представнике имамо и у редовима Српског покрета Двери, инсистирамо на остварењу свих њихових Уставом и законима загарантованих права и бићемо њихови заштитници у Скупштини АП Војводине. Наш принцип ће увек бити да оно што желимо за себе као припаднике већинског народа, иста та права у погледу очувања идентитета желимо и свим осталим припадницима националних мањина у Републици Србији.  Против смо било какве промене структуре становништва која се може десити као последица погрешне политике актуелне власти по питању мигрантске кризе. Противимо се сваком војвођанском сепаратизму, као што би се противили и шумадијском или било ком другом. Сматрамо да је АП Војводина зрела за укидање непотребне бирократије и истовремену заштиту свих њених историјских и културних традиција.
 
Нови проглас Српског покрета Двери „За нашу Војводину” почива на следећих 15 конкретних мера промене система, породичне политике и ослањања на домаћу привреду, пољопривреду и заштиту животне средине, уз пребацивање седишта Министарства културе Владе Републике Србије у Нови Сад:
 
1. Подршка младим брачним паровима за решавање стамбеног питања, као и привилегован статус трудница и породиља.
 
2. Пореска реформа која би била окренута разним видовима олакшица за породични бизнис, помоћ  предузетницама и женама на селу, смањење пореза на зараде и на имовину за породице са децом.
 
3. Бесплатно бављење спортом, бесплатно коришћење спортских и културних садржаја и бесплатне вртиће за породице са више деце,  бесплатне уџбенике за сву децу, веће стипендирање ученика и студената из сиромашних породица, увођење прилагођеног радног времена женама и мушкарцима који желе да ускладе родитељство и каријеру.
 
4. Закон о заштити презадужених породица.
 
5. Буџетска средстава која законски припадају АП Војводини наменски преусмерити директно локалним самоуправама, којима кроз децентрализацију Србије законски треба вратити изворне надлежности, приходе и имовину.
 
6. Бескомпромисна борба против криминала и корупције,  унакрсно испитивање порекла имовине, увођење кривичног дела незаконито богаћење, финансијска, имовинска и кривична одговорност и лустрација свих досадашњих носилаца јавних функција коју су се противзаконито обогатили.
 
7. Преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору.
 
8. Директна демократија – већи број референдума на којима ће грађани одлучивати о важним питањима у својој локалној средини.
 
9. Преусмерити новац за субвенционисање страних фирми у развој домаће привреде и пољопривреде, а посебно у иновације и ИТ сектор.
 
10. Издвојити подстицаје за повратак на село и бављење пољопривредом, као и остајање на селу у вредности од 20.000 евра по брачном пару.
 
11. Забрана продаје пољопривредног земљишта странцима.
 
12. Гарантоване цене откупа пољопривредних производа и њихово субвенционисање од стране државе.
 
13. Обезбедити чисту пијаћу воду за сва домаћинства у Војводини.
 
14. Зауставити прекомерну сечу шума и повећати степен пошумљености.
 
15. Повећање казни за учињена кривична дела против животне средине.

 

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс