Да ли сте се икада запитали зашто Српски покрет Двери, као једна релативно мала политичка организација, крајње скромних финансијских могућности и веома ограниченог медијског утицаја, толико смета комплетном владајућем систему? Не само владајућем режиму, већ систему у целини, без обзира на поделу на власт и опозицију?
Зашто смо имали ту част да једино нама председник СНС Александар Вучић јавно обећа да никада више нећемо ући у Народну скупштину, из чега је више него јасна његова недемократска претензија да о томе одлучује он а не грађани на изборима? Зашто смо једино ми спуштани испод цензуса отвореном изборном крађом и у време власти Бориса Тадића (2012) и у време власти Александра Вучића (2016)? Како је РИК уз помоћ Статистичког завода Србије од свих изборних листи баш за нашу израчунао да нам недостаје 0,75% од једног гласа (словима и бројем 1 гласа) на покраденим изборима 2016. године? Зашто нас већ годинама систематски на режимским медијима називају фашистима, лоповима и издајницима иако добро знају да смо све супротно томе?
Зашто нас стављају у кош као да смо део бивших власти иако никада нисмо били на власти? Да ли вам је познато да су некој другој политичкој организацији опљачкана финансијска средства са рачуна добијена од државе за редован политички рад и одузети сви налози на друштвеној мрежи Фејсбук, а да нити један надлежни државни орган није реаговао на ове криминалне активности нити су починиоци одговарали? Да ли знате неког другог опозиционог политичког лидера коме је забрањен улазак на Косово и Метохију у договору наших и тамошњих албанских сепаратистичких власти?
Коначно, да ли сте се икада запитали зашто је владајући режим помогао излазак 10 лажних патриотских изборних листи на недемократске и противуставне изборе прошле године, а само једне лажне грађанске листе? Тај податак најбоље говори колико ова власт страхује од грађанске опозиције, а колико од националне. Једини блок преко кога могу бити угрожени у свом бирачком телу јесте управо национални, и зато по сваку цену треба сатанизовати, дискредитовати и дисквалификовати Двери да не приђу бирачима СНС са те, патриотске стране. Са друге стране нас дочекује исти такав талас нетрпељивости који долази од лажних грађаниста, а заправо бивших комуниста који су само заогрнули плашт европске реторике, и који не дозвољавају да се у Србији конституише једна нормална конзервативна, демохришћанска и патриотска политичка опција која је, иначе, на власти у више европских држава на које се они као угледају.
Само зато што их испуњава старокомунистичка мржња према свему што је српско, црквено, традиционално – спремни су пре да подрже и актуелни недемократски и криминални режим него да на власт дођу истинске националне и демократске снаге. Од 1945. године у Србији се систематски не дозвољава постојање аутентичне српске хришћанске и конзервативне политике која је и демократска и патриотска, већ нам се стално потурају удбашки и западни лажњаци попут Вука Драшковића, Војислава Шешеља или Александра Вучића, са циљем да Србима и другим грађанима Србије огаде и обесмиле српску националну идеју.
Шта је тачно њихов проблем са нама? То што смо родољуби који неће да буду четници из Булајићевих филмова. Патриоте које не мрзе друге народе. Верујући људи који поштују све друге вере. Породични људи који не улазе ни у чију приватност. Десничари који су против монопола крупног капитала, јавних извршитеља и банкарских зеленаша, а за синдикална радничка права и социјалну солидарност. То што сматрамо да од пара пореских обвезника не треба субвенционисати стране мултинационалне компаније већ домаће привреднике и пољопривреднике. Што смо против увоза и промета ГМО семена и хране? Довољно разлога зашто нас не воле јер се не уклапамо у њихове идеолошке калупе и задате матрице, као и домаће и стране интересе који Србију држе у колонијалном статусу у коме се колонијалном управнику док је послушан дозвољава да се бави криминалом и корупцију и земљу држи у недемократском стању.
Обрачун са Дверима је у нескладу са нашом реалном политичком снагом и утицајем у овом тренутку. Зашто смо онда толико на мети? Зашто подједнако трпимо ударце и од стране власти и од стране „друге Србије”, која не може да поднесе ни најмањи пример родољубља? Лажне патриоте и лажне европејце на власти стално подсећамо на њихову издају националних и државних интереса, и откривамо њихове лажне дипломе, криминал и корупцију. А лажне грађанисте нервирамо јер истичемо да су нација и демократија неодвојиви и да је нормално бити грађанин, демократа и патриота у исто време.
Не видим друго објашњење сем у нашем антисистемском карактеру. Наш захтев за промену система, а не само власти, не одговара никоме ко се обогатио од бављења политиком и путем блиских веза са политичарима на власти за ових 30 година. За овај корумпирани политички систем је прихватљива смена власти после које увек остаје све исто, али је опасан онај политички програм који заговара промену система у целини. А ми једини управо на томе инсистирамо.
Обрачун са Дверима је у нескладу са нашом реалном политичком снагом и утицајем у овом тренутку. Зашто смо онда толико на мети? Зашто подједнако трпимо ударце и од стране власти и од стране „друге Србије”, која не може да поднесе ни најмањи пример родољубља? Лажне патриоте и лажне европејце на власти стално подсећамо на њихову издају националних и државних интереса, и откривамо њихове лажне дипломе, криминал и корупцију. А лажне грађанисте нервирамо јер истичемо да су нација и демократија неодвојиви и да је нормално бити грађанин, демократа и патриота у исто време.
Не видим друго објашњење сем у нашем антисистемском карактеру. Наш захтев за промену система, а не само власти, не одговара никоме ко се обогатио од бављења политиком и путем блиских веза са политичарима на власти за ових 30 година. За овај корумпирани политички систем је прихватљива смена власти после које увек остаје све исто, али је опасан онај политички програм који заговара промену система у целини. А ми једини управо на томе инсистирамо.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс