Без обзира на све мањкавости бојкота као озбиљног политичког инструмента за борбу против недемократске власти, владајући режим је највише енергије у последњих годину дана потрошио управо да сруши бојкот.
На крају су чак и додатно покрадени унапред намештени и нерегуларни лажни избори, јер се показало да бојкот успева и да озбиљно доводи у питање легитимитет лажног изборног процеса и будуће Скупштине.
Грађане Србије који су бојкотовали изборе, као и оне који су изашли и гласали за некога ко се представљао као опозиција или су поништили свој бирачки листић, сада занима шта даље?
Свима у земљи и иностранству је јасно да је неодржива демократија у којој нити на једном парламентарном нивоу нема опозиције у скупштинама, од републичке, преко покрајинске до локалних.
Лично сматрам да нико самостално не може да се супротстави једном оволико криминализованом режиму, већ да то можемо једино уједињени. Приоритет, дакле, јесте јединство опозиције која је бојкотовала изборе и даље заједничке активности како бисмо дошли до ванредних избора на свим нивоима.
Ту се већ искристалисала и сасвим конкретна идеја како до тога да дођемо, а то је прелазна, техничка Влада стручњака која би омогућила да услови за те изборе буду заиста слободни и поштени.
Али, то није довољно.
Овај посао може да изнесе само једна још шира, јединственија и још боље организована опозициона платформа, настала у сарадњи са угледним јавним личностима, студентима, групама грађана и грађанима који су такође опозиција овој власти.
Зато је сада најважније да међу нама нема старих и нових подела и сукоба, јер живимо у претполитичком добу у коме никакву улогу не игра то да ли смо за Запад или Русију, левицу или десницу, грађанско или национално.
У нашој земљи више нема демократије, слободе медија, поштених избора, политике и политичких идеја, већ живимо у изнутра окупираној држави у којој озбиљне политичке теме не могу да дођу до изражаја.
Наш задатак је борба за слободу у сваком смислу, а у слободној Србији биће прилике и времена за представљање наших индивидуалних политичких програма и демократску дебату.
У том смислу, нема политичких промена у Србији без јединства грађанског и националног демократског пола.
Српски покрет Двери, као национална политичка опција у опозицији, једна од ретких која се није продала владајућем режиму, и те како баштини и гарантује основне демократске и грађанске вредности.
Стојимо на располагању у овој заједничкој борби тражећи заузврат то да у будућој Србији наш глас и наша политичка идеја има демократско право грађанства.
Свуда у свету је нормално да постоји конзервативна политичка идеја, као и демохришћанска политичка организација која породицу ставља на прво место и инсистира на економском патриотизму, и то не би требало да буде спорно ни у будућој демократској Србији.
Није реално победити ову власт на идејама анационалног другосрбијанства, нити рушећи Вучића наметнути већини грађана визију Србије која би се одрекла Косова и Метохије. То што су Војислав Шешељ, Вук Драшковић и Александар Вучић компромитовали родољубље и патриотизам не значи да су то вредности којих треба да се одрекнемо.
Управо супротно, треба да их ослободимо негативних призвука и дамо им позитивну, традиционалну, модерну и непролазну вредност коју имају у свим народима света.
Посебно треба имати у виду да обичне грађане Србије највише интересује да ли ће сачувати здравље и посао у време новог таласа заразе, какво је стање у здравственом систему Србије, да ли ће нам деца побећи ван земље и када ће имати висину зараде са којом може достојанствено да се живи.
Имамо одговорност да представимо алтернативу овој власти и пружимо гаранције да са променом власти неће све остати исто.
Грађанима Србије, после 30 година вишестраначја, више није довољна смена власти већ траже промену комплетног корумпираног политичког система и конкретне јавне политике: како ћемо обновити рад независних државних институција, да ли ћемо преиспитати дипломе и докторате запослених у јавном сектору, шта предлажемо да се уради у економији, образовању, здравству, пољопривреди, социјалној политици…
Од нас се очекује да подједнако бранимо демократију, животну средину и социјалну солидарност, да заштитимо државу од власти и пљачке, да зауставимо криминал и корупцију, да спречимо одлазак младих и читавих породица у иностранство, да вратимо наду да има смисла живети у Србији. То су велики идеали и још већа одговорност, чека нас мукотрпна борба, али другог пута немамо.
Ми то можемо – заједно!
Бошко Обрадовић
Председник Српског покрета Двери