Бошко Обрадовић за НИН: Доста ми је запомагања

        Српски покрет Двери придружио се неколицини странака, које су пре договора у међустраначким дијалозима донеле одлуку о изласку на изборе на свим нивоима у пролеће наредне године и већ започели кампању. Прогласивши Бошка Обрадовића својим председничким кандидатом, Двери су, очекивано, прецртале и могућност да подрже неког другог као заједничког кандидата опозиције на изборима за председника. Лидер тог покрета ипак је инсистирао да је сарадња опозиције још увек могућа, док прву реакцију на тај позив није добио – дан уочи његовог разговора за НИН – од лидера ССП-а Драгана Ђиласа који је, у недељу, казао за Глас Шумадије да су се Двери саме дисквалификовале из заједничког наступа опозиције због учешћа у „Вучићевом ћаскању“.

„Не могу да разумем идеју Драгана Ђиласа да се прави јединствена колона опозиције без Двери. Јер је то обнова ДС. Ако желе колону бившег режима, то је друга ствар, али то тако треба и да се назове: они који су били бивша власт, групишу се у једну колону, јер сматрају да је то што су урадили док су били власт било добро. Ја сам, наравно, потпуно другачијег мишљења. Има људи који ће подржати бившу власт и гласати за обнову јединственог ДС, али сам уверен да је у опозицији много више оних који, колико год су против садашње власти, нису ни за повратак на старо“, одговара Обрадовић на почетку интервјуа за НИН. „Савез за Србију је донео нови квалитет на опозиционој сцени и зато ми је толико сумњиво гашење СзС које је уследило након успешне кампање бојкота. Већ од тада сам видео да за Двери нема места у новој удруженој опозицији и да је очито проблем што смо инсистирали на очувању КиМ у саставу Србије. Неко је желео да разблажи јасан став СзС по питању КиМ и да уз то некако елиминише Двери из јединствене колоне. Свакако нисмо заинтересовани за колону бившег режима и у томе се слажем са Ђиласом.

Како бившег режима кад су у тој групи неке нове странке попут ПСГ, а Тадићев СДС још није?

Недостаје још само Борис Тадић као њихов заједнички председнички кандидат. Порука је јасна, да се иде ка обнови ДС и колони бившег режима и Двери себе не виде у таквој колони. Природније је да се направи друга коју ће предводити Двери, која ће бити чисто патриотска и која ће се обраћати оном делу бирача који не желе повратак на бивши режим.

Истовремено сте против монопола у опозицији, али шта под тим подразумевате? Чијег монопола?

Управо ово понашање. Уједињавање опозиције под капом бившег режима. Савез за Србију био је равноправан савез у који је свако ушао са својом идеологијом и идентитетом, а заједно смо радили на побољшању изборних услова и смени актуелне криминалне и недемократске власти. И то је био концепт који је за нас био прихватљив. У овој варијанти – да будемо привезак колоне бившег режима – не видимо себе.

Шта је ћаскање – испијање вина с Вучићем или учешће у дијалогу без посредника ЕУ или нешто треће?

Претпостављам да се то односи на наше учешће у међустраначком дијалогу без страних посредника. У старту сам поштено рекао да у томе учествујем зато што сматрам да је логичније разговарати директно са Александром Вучићем него са Владимиром Орлићем или Сандром Божић са којима су моје колеге из опозиције разговарале уз подршку европских парламентараца. Јасно је било од почетка да се на том колосеку не може добити ништа и за мене је изненађење зашто су они толико љути на европарламентарце који су и прошле године стали на страну власти и признали оне недемократске и лажне изборе. Управо је фрапантно да су они све карте ставили на делегацију Европског парламента и да сада, када су они побегли из Београда са оним срамним документом, моје колеге не знају шта да раде, јер их је, по ко зна који пут, преварила и разочарала бриселска администрација.

Кад сте ишли на састанак са представницима власти и РС, добили сте етикету СзС – ако ниси с нама, Вучићев си. Како сад гледате на атмосферу у којој се ни национални интерес, што сте навели као разлог одласка, не толерише ако подразумева састанак са влашћу?

То што не можемо да се издигнемо изнад политичког сукоба када су у питању најважнији интереси велика је трагедија овог народа и државе, али је за то апсолутно највећа одговорност на Александру Вучићу који је једноставно неспособан да покаже нормалан политички однос према својим политичким противницима. Прихватили смо да одемо на разговоре са делегацијом из РС, јер је неозбиљно да се неко коме је стало до државних и националних интереса не одазове таквом разговору у тренутку када је РС угрожена. И кад опозиција показује зрелост и одлази на разговор, Вучић не може да победи себе и он ће, наравно, један такав разговор искористити да би од тога правио причу о винском коктелу и другим глупостима које никакве везе са тим састанком нису имале, а да ни једном речју ниједан режимски медиј није известио са тросатног разговора који је потом уследио. Вучићев агитпроп није могао да поднесе да је неко из опозиције био државотворан и конструктиван. То је још један доказ да и кад су најугроженији национални интереси, он не може да се ослободи свог прљавог политичког маркетинга. Фотографија је у опозиционе медије пуштена од стране Сузане Васиљевић да бих ја био компромитован.

Да ли бисте поново отишли на тај састанак?

Не. Био је то последњи покушај са наше стране да му се пружи шанса да схвати да се бави одговорним послом. Што се нас тиче, мораће сам да решава све у шта је увео Србију.

Критикујете дијалог са посредницима, али шта сте добили у дијалогу без посредника?

Споразум који смо тамо испреговарали је неколико пута бољи од закључака европарламентараца и у њему се налазе корисне и важне ствари за побољшање изборног процеса, као што је комплетно сређивање јединственог бирачког списка и бројни помаци у РИК-у. Примера ради, сваки записник са бирачког места ће се истог тренутка скенирати и окачити на сајт РИК-а, као и измене у записнику и приговори РИК-у и одговори на приговоре РИК-а и сви приговори Управном суду и одговори на њих. Али смо и тамо стали на суштинским питањима које власт очигледно не жели да прихвати. То су надзорни одбор кроз који ће опозиција контролисати примену споразума и сфера медија. Тражили смо да свих седам великих медија који су дошли на састанак Радне групе да конкретне медија планове да видимо како ће изгледати статус опозиције у њиховим програмима у наредних шест месеци. Сад видите шта је интересантно – власт је очито презадовољна поклоном који је добила од делегације ЕП и у овом тренутку је укинула и други колосек дијалога у коме смо издејствовали много више.

Ни у једном ни у другом дијалогу ваши захтеви нису испуњени, али ви се, ипак, одлучујете да изађете на изборе.

Из врло једноставног разлога. Други бојкот избора је бесмислен. Другим бојкотом без икакве борбе се предаје власт Српској напредној странци на наредне четири године. Никада за ових 30 година обновљеног вишестраначја нико из опозиције није два пута заредом бојкотовао изборе. Приче о некаквом изласку на улицу биле су празне приче оних који су веровали да ће им европарламентарци донети слободу, правду и демократију. Када реално сагледате актуелну политичку ситуацију – бојкот нема смисла, од улице нема ништа, не постоји никакво јединство у опозицији нити договор о томе шта треба радити, а остало је мање од шест месеци до избора. Једини могући одговор на то била је одлука ГО Српског покрета Двери – идемо на изборе, без обзира на услове.

Напустили сте парламент, организовали протесте, бојкотовали изборе, па међустраначки дијалог није донео очекиване промене. Шта сте уопште добили?

Супротно, Српски покрет Двери је највише изгубио. Једини сам лидер опозиције који је био народни посланик, а пристао сам на бојкот Скупштине. Двери су биле једина парламентарна странка међу нама и као таква је бојкотовала изборе. Много смо жртвовали да би дошло до уједињавања опозиције. А онда је неко угасио СзС. Лицемерно је и безобразно зато Двери оптуживати за нејединство, јер то нисмо били ми.

Зашто кажете да су позиви за излазак грађана на улицу лажни?

Зато што је угашен Савез за Србију као последња велика групација која је могла и организовала протесте у више од стотину градова у Србији.

Део опозиције ће вам управо рећи да не постоји због вас, као ни јединство, јер ви наступате самостално. А договор је одговорност свих.

Да, зато је кључно питање како се данас за јединство залажу они који су угасили СзС.

Грађани су и тада изашли на протесте, јер су нечим били незадовољни. Да ли се незадовољство смањује ако нема капацитета за протесте?

Грађани су данас још незадовољнији влашћу која је огрезла у криминал и корупцију, угасила све независне државне институције и понижава и вређа нашу интелигенцију на дневном нивоу. Али се, у међувремену, појавио нови феномен, а то је незадовољство опозицијом и њеним понашањем. То је опозиција која за годину дана није имала једну заједничку акцију против власти и то је последица гашења СзС. Незадовољство на улици може да плане свакога тренутка и чак потпуно независно од потеза опозиције, само је питање шта ће бити окидач.

С ким ћете из опозиције да преговарате о патриотској колони?

Пре свега смо завршили рад на програму патриотског блока око којег ћемо позвати на обједињавање. Прва тачка је очување КиМ у саставу Србије. Друга је српски, а не албански мини-шенген, односно чвршћа сарадња између Србије, Црне Горе и Републике Српске. Трећа је наша породична политика, односно смањење пореза на зараде и на имовину за свакога ко ступи у брак и добије дете. Затим, економски патриотизам и помоћ домаћој привреди уместо страним компанијама, што ради актуелна власт. И за нас изузетно важан – еколошки патриотизам с кључном темом – забране рада компаније Рио Тинто и било каквог даљег истраживања, експлоатације или прераде руде литијума у Србији. Уз то бисмо додали важну, а незавршену тему – коначну истину о комунистичким злочинима и свему што се дешавало у Србији након доласка комуниста на власт 1944. на совјетским тенковима. Сматрамо да треба да одужимо дуг и откријемо гробнице жртава комунистичког терора, да сазнамо сва имена доушника и убица, да коначно извршимо реституцију одузете имовине, да откријемо гробно место ђенерала Драже Михаиловића, да сва стратишта обележимо одговарајућим спомен-обележјима, да подигнемо споменик ђенералу Михаиловићу у Београду и да се коначно, после 75 година, чује аргументована јавна расправа о државном уређењу: република или монархија. Двери су и политички заступник дијаспоре којој бисмо решили нагомилане проблеме, омогућили олакшано бирачко право и добијања држављанства, као и да има своје представнике у Народној скупштини и Влади. Сматрамо да се може објединити широк фронт људи који су, исто тако, скептични и према новим ковид временима, који су, додатно, противници ковид пасоша, обавезне вакцинације, посебно деце, који су противници Закона о родној равноправности, најављеног о легализацији геј бракова и другог што доноси антихришћанска и антипородична идеологија садашње власти.

Како су вакцине антихришћанске кад високи представници цркава позивају на вакцинацију као чин хришћанства и бриге за ближњег?

Питање је слободе избора. Наметање обавезне вакцинације је супротно Уставу, људским правима и слободама и против тога се бунимо. Не улазимо у слободу избора, али вакцинација мора бити добровољна. Нисмо антиваксери. Вакцинација је цивилизацијска тековина која је помогла у борби против бројних заразних болести, али разумемо скептицизам половине становништва, која не верује новим и експерименталним вакцинама. Противимо се поделама на вакцинисане и невакцинисане. Инсистирамо на томе да нема модерних аусвајза и апартхејда и да свако има право на слободу избора.

Епидемија не може да се победи док ниво вакцинисаних није изузетно висок. Који је, онда, Ваш предлог да се из епидемије изађе?

Пре свега морате разумети неповерење грађана према Кризном штабу и врху власти. Ако вам „стручњаци“ као што су Златибор Лончар, који је био део земунског клана и Предраг Кон, који је био део коруптивне шеме са набавком лажних вакцина 2009, данас заговарају вакцинацију, део јавности само због тога неће прихватити вакцину, јер се тим људима једноставно не верује. С друге стране, вакцине које су на тако брз начин направљене изазивају разуман скептицизам и све то имајући посебно у виду да живимо у свету у коме фармацеутска индустрија од болести прави профит.

Да ли Ви, као политичар који зна да је јавно здравље јавни интерес, имате предлог како другачије да се изађе из ове ситуације?

Очекујем отварање јавне расправе на којој би се коначно могао чути глас и других лекара који нису део Кризног штаба и владајућег режима. Само то. Не треба ја као политичар да говорим о томе како заштитити јавно здравље, јер нисам стручан за то. Ово је моје лаичко размишљање и лични скептицизам. Хоћу да чујем другачије мишљење у односу на овај компромитовани и корумпирани Кризни штаб.

Да ли сте вакцинисани?

Нисам.

Да ли бисте сад пристали на помињани договор о међусобном ненападању?

Апсолутно. Не видим разлог да, без обзира на то у колико ћемо различитих опозиционих колона изаћи на изборе, не дефинишемо неколико заједничких ствари као што је та. Затим, заједничка борба против изборне крађе, подизање излазности позивом грађанима да гласају против власти. Не видим ни зашто би се било ко љутио на Двери јер имамо своју опцију. Па нећемо ваљда сви да будемо део обнове бившег режима. Или сви да идемо у зелено-леву колону са Не давимо Београд и (Небојшом, прим. аут) Зеленовићем, а то је колона западних амбасада чији део, такође, не бих био. Све су то легитимни програми, али не разумем зашто их крију. Има људи који ће за то да гласају. А има и људи који неће. Овим другим се обраћају Двери.

Како сте се финансирали током бојкот периода и како ћете финансирати кампању?

За ових годину дана Српски покрет Двери се финансирао само захваљујући уштеђевини из периода кад смо били парламентарни, а број запослених смо свели на двоје. Такву уштеду смо направили да бисмо преживели овај период. У кампањи рачунам да ћемо располагати са онолико новца колико добијемо из буџета за све изборне нивое.

Како ћете искористити „мандате“ у контролним телима која произлазе из предлога европарламентараца?

Нисмо донели одлуку да ли ћемо у тим телима учествовати, јер чекамо исход дијалога у Народној скупштини. За нас је изузетно важно да ли ћемо ту добити позитиван одговор у вези са сфером медија и надзорним одбором. Тек тад бисмо били спремни да потпишемо споразум и дамо своје представнике у радна тела. Дилема је проста: или учествујете и контролишете, па извлачите максимум из тога или не учествујете, па критикујете са стране, кукате и плачете зашто вам власт није изашла у сусрет или ваши пријатељи из Брисела омогућили слободу у Србији. Ја нисам из ове друге приче. Доста ми је запомагања. Идемо у нову изборну борбу, освојићемо колико ћемо освојити, циљ је да имамо своју посланичку групу.