За Слово говори Бошко Обрадовић, лидер покрета Двери: „Отпор може да се покаже и мирно и ненасилно, као што смо то сада урадили, схвативши да нам ништа друго није преостало и да нас све друго води у само још већи грађански рат, а то не смемо да дозволимо.“
Учинили смо све што је до нас да на један миран и ненасилан начин отпора укажемо комплетној домаћој и међународној јавности колико је лоше стање демократије у Србији. Штрајк глађу прекинули само на личну молбу нашег пријатеља и духовног оца Методија, игумана манастира Хиландара, и на позив забринуте породице, јер једно је кад подносите личну жртву и ризикујете своје здравље зарад неког идеала, али је друго када тиме наносите бол и друге проблеме својим најрођенијима – каже на почетку разговора, специјално за СЛОВО, Бошко Обрадовић, лидер Српског покрета Двери.
– Патријарх Иринеј је у праву када је рекао да је ступање у штрајк глађу била добра одлука, јер смо се кроз овај строги пост од 11 дана не само смирили и добро размислили о свему већ стекли и једно драгоцено духовно и политичко искуство за даљи рад.
Шта је главни разлог за сте ступили у штрајк глађу испред Народне скупштине Републике Србије, односно који су главни захтеви које упућујете владајућој номенклатури у Србији?
– Основни мотив био је солидарност са старијим колегом народним послаником проф. др Миладином Шеварлићем који је ступио у штрајк глађу због свега што актуелна власт ради на кршењу Устава и одрицању од Косова и Метохије, тражећи посебну скупштинску седницу на тему КиМ и поштовања Резолуције 1244 СБ УН. Нисам могао тек тако да прођем поред њега, са којим сам заједно на истој изборној листи изабран за народног посланика на парламентарним изборима 2016. године, а посебно не јер је као мој земљак из Чачка и човек у годинама са здравственим проблемима био спреман на личну жртву зарад очувања КиМ у саставу Србије. Уз његову сагласност, објавио сам да се придружујем његовом штрајку глађу и додао свој основни захтев да власт и опозиција у Србији морају да седну за преговарачки сто и зауставе ову погубну атмосферу грађанских подела и сукоба у којој се налазимо. У току даљег штрајка колега народни посланик Двери мр Иван Костић који ми се придружио и ја све то смо преточили у пет конкретних захтева да би се створила нормална и демократска атмосфера у нашем друштву:
- Поштовање Устава и Резолуције 1244 по питању очувања Косова и Метохије у саставу Србије.
- Неселективан рад тужилаштва и судова.
- Заштита епархија СПЦ и православних верника у Црној Гори.
- Слобода медија и 60 минута на РТС за нас двојицу народних посланика у штрајку глађу да објаснимо своје захтеве.
- Одлагање избора и стварање услова за слободне и поштене изборе.
Како је дошло до тога да од политичара кога су власти частиле епитетима ,,фашиста” и „човек који туче жене”, односно од бунтовника који уноси камен у скупштинску салу, гађа посланика Мартиновића компјутерским мишом, упада са истомишљеницима у просторије РТВ Србије, омета рад Скупштине дувањем у пиштаљку… догурате до гандијевских манира отпора актуелној власти?
– Србија је заробљена држава без демократије и владавине закона, државне институције су под контролом једног човека, на медијима не може да се чује другачије мишљење, а криминал и корупција цветају у врху власти. Србијом практично владају криминални картели трговаца дрогом и оружјем који се крију иза владајуће странке. У таквом амбијенту не можете ништа постићи писањем саопштења или твитовањем на интернету.
Наша досадашња опозициона борба је била оправдана и праведна у намерама, али понекад непримерена у средствима. Отпор може да се покаже и мирно и ненасилно, као што смо то сада урадили схвативши да нам ништа друго није преостало и да нас све друго води у само још већи грађански рат, а то не смемо да дозволимо.
На један људски, хришћански и демократски начин пружили смо руку помирења и нормализације политичких прилика, али није било одговора са друге стране. То нас плаши, да је владајући режим спреман на све зарад опстанка на власти по сваку цену.
Ми ћемо, без обзира на то, наставити да као Српски покрет Двери будемо фактор јединства, а не подела у нашем друштву, и сарадње у опозицији у даљој активној кампањи бојкота избора 21. јуна, који су дефинитивно недемократски, здравствено небезбедни и противуставни.
Прочитао сам једну школу мишљења да је Ваш штрајк глађу само маневар да се додворите онима који одлучују ко ће се докопати удобне политичке фотеље. Какав је Ваш коментар на то?
– Сви они који су упознати са радом Двери у протеклих 21 годину знају да смо ми једна млада и модерна конзервативна политичка опција у Срба, хришћанске демократе и светосавске патриоте, политички покрет породичних људи који сматра да породица и економски патриотизам треба да дођу на прво место у нашем друштву и држави. Као такви увек смо били и остали противници страног мешања у наша унутрашња политичка питања.
Ми смо антиглобалисти и суверенисти који се боримо за то да се одлуке доносе у Србији, а не ван ње, као и да грађани имају прилику да се путем непосредне, директне демократије на народним референдумима изјашњавају о свим кључним националним и државним питањима.
И, да се разумемо, ми се не боримо за фотеље, јер да нам је то био циљ могли смо одавно да се продамо странкама на власти, али то нисмо учинили, као што и сада бојкотујемо недемократске изборе из принципа, одбацујући посланичке фотеље и плате, као и све друге привилегије које из тога проистичу, а све зарад борбе за истинске духовне идеале и вредности које смо зацртали када смо основани на Савиндан 1999. године.
Колико знам једини сте политичар из опозиционог блока који до сада није окусио сласт власти. Има ли наде да нови људи уопште дођу у позицију да одлучују о друштвено-политичким односима у Србији, односно, има ли наде да ће Србија у догледно време постати нормална држава, тј. земља из које млади неће бежати у потрази за бољим животом?
– Многи су нам током ових 11 дана штрајка глађу слали поруке да прекинемо, да немамо за кога да се жртвујемо и ризикујемо своје здравље, да све то не вреди под оваквом влашћу, у оваквом друштву и држави.
Међутим, на тој огради којом смо држани као у неком полузатвору на степеништу испред Дома Народне скупштине да нико не може да нам приђе, на друштвеним мрежама и у бројним личним порукама и писмима подршке из земље и дијаспоре, доживели смо ерупцију саосећања и солидарности каква се не може замислити.
На нашу страну стали су и многи наши политички неистомишљеници и отворио се један нови пролаз ка људима који нас до сада нису волели или разумели.
Све ово обавезује да наставимо овим путем који је део нашег базичног хришћанско-демократског духа и који ће уродити плодом, а то је нормална и демократска држава, са слободним медијима и изборима, са независним државним институцијама, владавином закона и борбом против криминала и корупције, са породичном политиком и бригом за националне и државне интересе, државном подршком домаћој привреди и пољопривреди, Матицом за све Србе и друге наше држављане који живе ван Србије.
Има за кога борити се и нови људи ће доћи на власт када то заслужимо и када се испуни време – каже на крају разговора, специјално за СЛОВО, Бошко Обрадовић лидер Српског покрета Двери.
Извор: Слово (Кичинер, мај 2020.)