Бошко, како бисте описали тренутну политичку ситуацију у Србији?

– Као зачарани круг између два политичка картела – садашње и бивше власти. Исте политичке фаце које се врте већ 30 година на српској политичкој сцени. Зато је кључна политичка идеја Српског покрета Двери не само смена власти већ и промена комплетног корумпираног политичког система који се овде није мењао више од три деценије.

Двери су одлучиле да изађу на предстојеће изборе, зашто?

– Зато што су све приче испричане и нема више времена за губљење. Избори су за нешто више од четири месеца. Било нам је доста замајавања и са влашћу и унутар опозиције, празних прича о изласку на улице и других врста губљења времена. Идемо на изборе и тражимо подршку грађана да се у Народној скупштини чује патриотски глас свих нас родољуба, хришћана и породичних људи који су против уласка Србије у ЕУ и НАТО, против ковид пропусница и обавезне вакцинације, против легализације хомосексуалних бракова, а за очување КиМ у саставу Србије, независну Републику Српску и њено уједињење са Србијом, повратак редовног служења војног рока, да веронаука у школама постане обавезан предмет, а вероучитељи добију сталан посао, да наше границе буду затворене за илегалан улазак миграната, да се смањи порез на зараде и имовину за све оне који ступе у брак и добију дете, да богати плаћају већи порез него сиромашни, да се забрани рад „РИО ТИНТО” и отварање рудника литијума у Србији, да недеља буде нерадан дан и у приватном сектору, да подржимо младе да остану у Србији, да се Србија не претвори у Београд већ да се изврши децентрализација и подрже мањи градови и села, посебно у граничним крајевима, и – што је најважније – да се субвенционише домаћа привреда и пољопривреда уместо страних компанија.

Мислите ли да ће избори у априлу бити фер и поштени? Постоји ли могућност да се деси изборна крађа?

– Овој власти се ништа не може веровати. Кроз „Споразум о унапређењу услова за одржавње избора” издејствовали смо одређена побољшања изборних услова, али ћемо тек видети како ће то бити примењено у пракси. Далек је пут до слободних и поштених избора. Опозиција треба заједничким снагама, без обзира у колико колона излазимо на изборе, да се супротстави сваком покушају изборне крађе.

Има ли назнака да ће се опозиција у Србији коначно сложити и ујединити?

– Нико сам не може да победи ову власт, тако да сарадње у том правцу мора бити, али на равноправним основама. Не дозвољавамо никоме да има монопол у опозицији нити признајемо да је ико дао више у опозиционој борби против ове власти од Двери. Лидери бившег режима морају да прихвате да у Србији неће бити политичких промена без Двери и једне патриотске, конзервативне и демохришћанске политичке опције, која једина може да узме део бирача СНС. Нико од лидера бивше власти не може да победи Вучића.

Како гледате на то, што се Срби налазе у илегалној и противуставној тзв. „влади“ и институцијама албанских сепаратиста на окупираном Косову и Метохији?

– Као невиђени скандал. Док РОСУ пуца на Србе на северу КиМ, Вучићева Српска листа и даље седи у сепаратистичкој власти у Приштини.

Шта су Срби и држава Србија добили Бриселским споразумом?

– Ништа, само пораз и понижење, као и континуирано повлачење државе Србије са КиМ. Ради се о антиуставном споразуму који је признао лажну државу Косово, њене институције и изборе, и који следећа власт мора поништити.

Шта мислите, зашто Србија никада није прогласила окупацију своје јужне покрајине?

– Да се политичари на власти не би замерили Западу. А то је прва и основна ствар која треба да се уради, а потом тема КиМ врати у СБ УН где имамо савезнике у Русији и Кини.

Шта за Вас лично представља Косово и Метохија?

– Свету Земљу! Српски Јерусалим, жижну тачку нашег духовног и националног идентитета! Завет!

Која је поента преговора власти Србије са ЕУ око Косова и Метохије, када је управо ЕУ пристрасна и јасно опредељена за једну страну, у овом случају за Албанце и тзв. „независно Косовo“, које подржава?

– Нема друге поенте сем слугерањства српске политичке елите, како из садашњег тако и из бившег режима, према бирократама из Брисела зарад погубног пута Србије у ЕУ по сваку цену. Срећом, тај пут је одавно пропао и од тога нема ништа, али тек онда не разумем зашто се наши политичари на власти и даље додворавају Бриселу сем голог опстанка на власти.

Како гледате на појаву све чешћег заговарања сепаратизама у северној српској покрајини и на то, што се војвођански сепаратисти јавно залажу за „Републику Војводину“, а да притом нико од њих није санкционисан?

– Ради се о маргиналним и екстремистичким групама које у духу неотитоизма мрзе све што је српско. Војводина је Србија и та прича је завршена још са присаједињењем Срема, Баната, Барање и Бачке Краљевини Србији 1918. године.

Да ли је Војводини потребна аутономија?

– Не, то је реликт комунистичке прошлости који треба укинути. Војводини је потребна децентрализација, као и целој Србији, а то значи повратак изворних прихода, имовине и надлежности свим локалним самоуправама у Срему, Бачкој и Банату, а не да се од Новог Сада прави Београд у Војводини. Покрајинска администрација непотребно троши народне паре уместо да оне буду директно пребачене из републичког буџета у буџет градова и општина у северној Србији за оно што је њима потребно, а не да о томе одлучују бирократе у Новом Саду.

Како бисте описали стање у медијима у Србији?

– Тужно. Слом новинарске професије. Не зна се да ли је већа цензура или аутоцензура.

Како коментаришете податак, који према најновијим истраживањима каже да чак 83% младих жели да оде из Србије, као и то што Србију месечно напусти око 4000, а годишње око 50 000 људи?

– То је наша највећа трагедија. Суштина програма Двери је да се то заустави и да нам млади остану у земљи, а да се многи од оних који су отишли врате.

Да сутра дођете на власт, шта би било прво што бисте урадили?

– Изместио бих Јосипа Броза Тита из срамне Куће цвећа у Београду и тамо направио Музеј жртава комунистичког терора, ђенералу Дражи Михајловићу подигао споменик у Београду, а од Крагујевца направио нову српску престоницу. Да подвучемо црту и коначно завршимо са комунизмом и београдизацијом Србије.

Чини се да у последње време долази до све већег незадовољства код грађана Србије по питању многих ствари у нашој земљи, шта мислите, колико је реално да дође до масовних излазака на улице и репризе петог октобра?

– Ово огромно незадовољство због криминала и корупције у врху власти, владавине купљених диплома и плагираних доктората, свакодневно вређање наше интелигенције и понижење које трпимо од стране власти негде ће морати да пукне и да се излије на улице.

Чини се да власт у Србији није довољно окренута ка Русији? Колико има истине у томе?

– Русија је за садашњу власт, као и све друго, само политички маркетинг. Када ураде нешто на штету српских националних и државних интереса, када се превише слижу за западним центрима моћи, онда потрче у Москву да се сликају са Русима како би у патриотском бирачком телу одржали илузију да су патриоте. А стратешка сарадња са Русијом може бити много већа у свим областима, али то ова власт у страху од Запада не сме да примени.

И за крај питање, какав је Бошко приватно?

–  Потпуно другачији од медијске слике о мени коју су направили режимски медији у последњих неколико година путем неколико бруталних антикампања које су ме представиле у свему супротно од онога што заиста јесам. Зато се готово сви изненаде када ме лично упознају и када увиде ту разлику у односу на медијску представу о мени. Ја сам обичан човек из народа, не припадам београдској политичкој елити, једини сам лидер веће политичке странке који не живи у Београду већ у свом родном граду. Бринем о петоро деце, волим своју жену и породицу, своје пријатеље из Гимназије, своје родно село Вранићи испод Равне Горе и живим обичним, просечним животом средњег слоја, али се не мирим са неправдом и лажима. Нећу да одем из Србије већ хоћу да Србија постане уређена држава као и друге у које наши људи одлазе у потрази за бољим животом. Борим се да сви овде добију добро место за живот. То је нови, српски сан и за њега живим. Верујем у Бога и Српство, верујем у Двери и промену система. Верујем у Србију и бољи живот у својој држави, на своме.

 

Бошко Обрадовић

председник Српског покрета Двери

Извор: srpskiglas.net