Не повратила се 2020. година. Овакав експеримент са читавим човечанством никада није пробан. Више је него јасно да је нова заразна болест настала у лабораторијама међународних центара моћи и да ју је неко пустио међу народе, а да сада сви трпимо последице по здравље, посао, међуљудске односе – каже на почетку разговора за уцентар.рс Бошко Обрадовић лидер „Двери“.

По чему долазите до тог закључка да је људски фактор узроковао кризу?

– Све изгледа као нека генерална проба за манипулацију људским родом на планетарном нивоу, за неки нови тоталитаризам и масовно кршење људских права и слобода… Само нам је после свега још ово требало. Као да тога свега већ немамо у Србији са овом влашћу. Али, као што расте тренд надзора и контроле над људима – расте и слободарски покрет отпора широм света. И ми смо се у Србији укључили на ту мапу побуне са јулским протестима испред Народне скупштине када је српска младост устала против новог полицијског часа и затварања људи у четири зида по четири дана без икакве потребе. Проћи ће и њихово. Све има свој рок трајања, па тако прође и ова несрећна година.

Има ли наде за Србију?

– Како да нема наде – како бисмо живели без ње и један једини дан? Нећемо ваљда дозволити да изгубимо веру у ову најлепшу земљу на свету, Богом дану, са оваквим природним лепотама и богатствима, коју су наши преци крвљу бранили и одбранили, да бисмо ми данас из ње бежали – због кога? Због лоповске и издајничке власти? Због владавине купљених диплома и плагираних доктората и свеукупне негативне селекције? Увек волим да цитирам једну реплику из култне серије „Грлом у јагоде“ када Бане Бумбар хоће тајно да пребегне „преко гране“, а онај водич што га противзаконито преводи преко границе му каже: „То од чега ти бежиш – од тога се не бежи, то се побеђује!“ Ово је земља за нас – ово је земља за сву нашу децу, као што кажу стихови из песме ЕКВ. Има да се изборимо да нам се деца овде рађају и остану, а они који су отишли да се врате. Него шта него да има наде! И све само од нас зависи!

Чини се да је Шумадија данас политички запећак. Зашто, докле и како даље?

– Постало је већ веома увредљиво за све нас из епицентра Србије да нико пореклом из наших крајева не може да дође на највише државне функције. Шумадија, ако не рачунамо политичке карикатуре Томислава Николића и Велимира Илића који су довели Вучића на власт и побегли од одговорности, одавно нема никога ко је заступа у Влади Србије.

Данас од 22 министра у Влади Србије – 18 њих је из Београда. Да ли је то нормално? Када ће слободарска, устаничка, домаћинска и државотворна Шумадија да се пита и одлучује? Колико год да је крива ова власт у којој има више министара из Тузле него из Крагујевца и Чачка, толико смо криви и ми Шумадинци што ћутимо и то трпимо. Време је да се у нама пробуди онај стари шумадијски побуњенички дух. Одакле да крене устанак против ове власти ако не из Шумадије? Београдске дахије нам ништа неће поклонити, мораћемо сами да се изборимо за своја права.

Порука грађанима…?

– Здравља и породичног мира, пре свега, а за остало ћемо се већ побринути некако. Када је човек здрав и када му је породица добро – све може! Свима грађанима Србије, а посебно својим земљацима Шумадинцима, желим да у 2021. години након Црне Горе и Републике Српске политичке промене коначно дођу и у Србију. Да Србијом поново завлада вера у Бога и Српство, породична политика, подршка домаћој привреди и пољопривреди, заштита животне средине, као и кривична и политичка одговорност за све оне који су нас опљачкали. То значи затворску казну за све оне који су се огрешили о закон, али и финансијску казну за нанету штету држави, одузимање незаконито стечене имовине, као и лустрацију – забрану обављања јавне функције на дужи временски период. У таквој држави хоћемо да живимо, али је предуслов за то обнова демократије, слободни медији, поштени избори, владавина закона и правде, једнаке шансе за све и позитивна селекција, независне државне институције… Трагедија је да смо се вратили на 1990. годину и да се поново боримо за исте, основне демократске вредности као пре 30 година. Али сам уверен да ће нова, 2021. година бити година почетка политичких промена у Србији. Српски покрет Двери и ја лично желимо вам свима срећну такву нову годину и – што би рекла она наша народна равногорска песма –

„Збијајте се у редове, брат до брата, да скинемо јарам с врата, који не да српском роду људско право и слободу!“

 

*Извор: уцентар.рс