У име Српског покрета Двери пружам пуну подршку запосленима у „Јури“ у њиховом оправданом захтеву да здравље буде на првом месту и да мора бити прече од наставка производног процеса по сваку цену у овим ванредним околностима.
Јужнокорејска мултинационална компанија „Јура“ је симбол страних инвестиција у Србији: субвенције државе од 5-10.000 евра по запосленом, добијање градског грађевинског земљишта у Нишу, Лесковцу и Рачи без икакве надокнаде, јефтина домаћа радна снага која ради у тешким условима за минималне плате и без икаквих радничких права и синдикалне заштите. Малим донацијама које је „Јура“ давала државним институцијама од републичког до локалног нивоа власти купили су ћутање инспекције рада, као и свих других надлежних државних органа на све информације које су се појавиле у јавности о нехуманим условима рада у њиховим фабрикама.
Све то смо имали до сада као симбол негативних последица страних инвестиција у Србији. Међутим, данас имамо нешто још горе од тога, а то је опасност да буде доведено у питање здравље радника присилним радом у доба нове заразне болести у „Јуриној“ фабрици у Лесковцу. Упркос донетим мерама физичког дистанцирања радници су радили све време стојећи у размаку од пола метра и без рукавица и маски, а последица је регистровање заразе код седам запослених.
Због овога је избио и штрајк запослених који нису желели да наставе рад у таквој ванредној ситуацији јер је њих 2700 после делимичног смањења обима посла ипак враћено на посао у три смене упркос томе што су њихове колеге у међувремену заражене.
Лесковац је очито у протеклих неколико дана постао ново жариште ширења епидемије корона вируса са преко 70 заражених, али се о томе ћути управо због ове стране компаније у којој је у међувремену број заражених скочио на 13 док је 300 радника у изолацији. Да није било неколико реаговања Градске организације Двери у Лесковцу градоначелник Горан Цветановић би још увек ћутао и скривао ове информације. Зашто се и председник Вучић и градоначелник Цветановић плаше Кореанаца, остају само на препорукама и дозвољавају „Јури“ оно што другима није дозвољено?
Посебан проблем је што менаџмент „Јуре“ упркос свему не поштује препоруке Завода за јавног здравље Лесковац од 4. априла о хитном прекиду рада на 14 дана или смањењу обима посла на минимум, већ и даље инсистира на наставку радног процеса по сваку цену, док републичка и локална власт то све толеришу.
У међувремену су се побунили и радници „Јуре“ у Нишу и Рачи, али последица није довођење у ред менаџмента „Јуре“ да поштују препоруке струке и надлежних државних органа већ претње и привођење побуњених радника од стране Полиције, како би се спречило да дају изјаве за медије о стању у „Јури“.
У име Српског покрета Двери пружам пуну подршку запосленима у „Јури“ у њиховом оправданом захтеву да здравље буде на првом месту и да мора бити прече од наставка производног процеса по сваку цену у овим ванредним околностима. Инсистирамо на томе да инспекција рада и санитарна инспекција на дневном нивоу контролишу обим производње у „Јури“, као и поштовање препорука епидемиолога о минималном броју радника по халама и максималним мерама заштите здравља на раду. Сличан инспекцијски надзор требало би извршити и у другим страним и домаћим компанијама које су наставиле са производњом, уз све честитке фирмама које су испоштовале добијене препоруке и заштитиле своје раднике. Овде није решење да инспекцијски надзор буде извршен про-форме ради обавештавања медија да су државни органи нешто као урадили, а да онда „Јура“ настави све по старом, већ је истински приоритет здравље радника а не екстрапрофит стране компаније која послује захваљујући огромним субвенцијама државе Србије.
Видео изјаву Бошка Обрадовића можете погледати овде:
Бошко Обрадовић
Народни посланик и
председник Српског покрета Двери