Свако ко се бави политиком има за циљ учествовање на изборима и остваривање одговарајућег изборног резултата који га најпре води у Скупштину, а потом даје могућност и да учествује у формирању власти. Зато је у свим демократским земљама света веома чудна одлука неке политичке организације да се на изборима не учествује.
Међутим, у недемократским државама, у којима нема нити најмањих услова за слободне и поштене изборе, бојкот је једино логично решење. Не учествовати на лажним изборима значи не давати легитимитет властима да је све у реду и да је све нормално иако ништа није у реду и ништа није нормално у српском политичком животу у коме више нема елементарних демократских вредности.
Зато је бојкот избора од стране уједињене српске опозиције и будући парламент без опозиције – једини пут за Вучићев пад, ма колико то парадоксално звучало. Они су обесмисли све државне институције, а на првом месту Скупштину. Они су увели бојкот нормалности и нормалног живота и рада у Србији. Време је да ми бојкотујемо и обесмислимо њих и ускратимо им легитимитет да даље владају. Покушаће они да владају даље и на тај начин, без легитимитета и са парламентом без опозиције, али ће то свакога дана бити све бесмисленије и теже. А онда ће морати да дође до пуцања тог ненормалног политичког система и до слободних и поштених избора.
Зато је највећи грех оних који излазе на изборе – а представљају се као опозиција – у томе што дају легитимитет лажним изборима и омогућавају наставак симулације демократије у Србији које заправо нема. Када би се сви они који себе у јавности представљају као опозицију придружили бојкоту – власт би остала усамљена, такав изборни процес и будући парламент постали би тотално бесмислени јер би тамо седели само СНС и СПС. То је и разлог зашто је цензус смањен на 3%, јер нико сем СНС и СПС не би прешао цензус од 5 одсто, а онда би та двопартијска Скупштина била огољена и смешна. У том случају власт би врло брзо била приморана да изађе у сусрет опозицији и да обезбеди фер изборне услове.
У супротном, ако се изађе на изборе који нису избори – само се помаже владајућем режиму да представи као да је све у реду. Шта онда може бити интерес оних који излазе на такве изборе упркос томе што им је све ово сигурно јасно? Или су обични сарадници БИА па им је то службени задатак, или су купљени и налазе се на Вучићевом платном списку, или су нечим уцењени, или просто немају начелних принципа којима се руководе у политици и занима их само да они остваре свој себични страначки и лични интерес па макар читава Србија пропала под овом влашћу. Нешто мало ситне личне користи у општем замешетељству и није нека политика, чак и у случају оних који су заиста опозиција а излазе на изборе.
Али, преварили су се и сви они и Вучић, јер читав тај ненормални политички поредак неће дуго моћи да опстане без највеће опозиционе групације која не учествује на лажним изборима и у раду тог будућег лажног парламента. Зато само треба бити принципијелан и истрајан и ова наша борба ће уродити плодом. Лажни избори су извор сваког даљег недемократског отрова који се шири Србијом и та болест српске демократије мора да се лечи ту на извору – бојкотом лажних избора. Ту почиње делегитимисање политичког система који морамо да мењамо у потпуности. Јер, ово није само борба за смену власти, већ и за промену комплетног корумпираног политичког система у Србији.
Извор: Директно