Корона вируси су велика породица вируса (има их најмање 7) који изазивају болести код људи, од најблажих прехлада до тешких и смртоносних упала плућа и тзв. дистрес синдрома.
Децембра прошле године, у Кини се појавио нови сој ових вируса, који је назван SARS-COV-2, а СЗО је фебруара 2020 год. дала име болести коју овај вирус изазива – Ковид 19. Болест се муњевитом брзином проширила на цели свет, а први регистрован случај у Србији забележен је 6. марта – случајно или не, одмах након завршетка кампање прикупљања потписа СНС за парламентарне изборе.
Према званичним подацима са сајта Министарства здравља, у Србији је до 17. октобра тестирано укупно 1 232 793 особа, од којих је заражених 35 946, преминулих 774, тренутно хоспитализованих 372, а на респираторима је 22 болесника.
За ову опаку болест не постоји ефикасан и специфичан лек, а за развој вакцине ће бити потребно још најмање годину дана. Према подацима из стране литературе, код највећег броја заражених клиничка слика је блага и личи на обичну прехладу, око 15 % развија тежу клиничку слику и захтева хоспитализацију, а од тог броја око 12-15 % захтева хоспитализацију у јединицама интензивне неге. Смртност је много већа ког гојазних особа, код особа које болују од повишеног крвног притиска, шећерне болети или имају ослабљен имунитет. Веома ризична група су и гојазне труднице. На срећу, тежи облици ове болести се веома ретко срећу код деце.
Општи је утисак је да је комплетно човечанство потпуно неспремно дочекало ову пандемију. Број умрлих се мери милионима, болест је присутна на свим континентима, у свим државама, а крај пандемије се не назире. Оваквом стању су у великој мери допринеле и поједине значајне међународне институције. Тако је, на пример, СЗО упутила свим државама једну потпуно неразумну препоруку – да се не раде обдукције преминулих од КОВИДА-19. Због тога је медицина, нарочито на почетку пандемије, остала ускраћена за веома важне информације о патофизиолошким поремећајима које овај вирус изазива код човека. То је лекаре, а посебно нас анестезиологе у интензивним негама, довело у веома незавидну позицију. Нисмо знали са чим се боримо. Лечили смо болеснике по званичним протоколима, а болесници су умирали, у великом проценту. На жалост, не могу речима довољно добро дочарати тај осећај беспомоћности, беса, туге, духовне и физичке исцрпљености, када после много труда и рада, у немогућим условима, под скафандерима, обливени знојем, са замагљеним визирима – изгубите пацијента…
Када причамо о пандемији КОВИД-19, морамо се осврнути и на рад Кризног штаба. Општи утисак здравствених радника је да је Кризни штаб направио читав низ пропуста, и нанео велику штету:
- Није износио тачне податке о броју умрлих. На жалост, број умрлих је вишеструко већи. То је оно што смо и ми лекари давно приметили, али није било начина да то и докажемо. То је и сам др Предраг Кон недавно признао. За то је прво окривио информатичаре, онда лекаре, са образложењем да нисмо правилно попуњавали потврде о смрти.
- Противепидемијске мере које је доносио Кризни штаб су биле често ирационалне, идући од претерано ригорозних, као што је на пример, увођење полицијског часа или затварања зелених пијаца, па до прераног и наглог попуштања мера, а све у складу са дневно политичким потребама владајуће странке.
- Уместо опрезних и одмерених ставова и упутстава, Кризни штаб је упућивао нејасне, хистеричне, често контрадикторне поруке грађанима.
- Често је мењао своје већ донете одлуке, не руководећи се стручним принципима него популизмом.
- Често је давао лажне информације, попут оне са почетка епидемије, када је речено да имамо довољан број тестова.
Све горе наведено, довело је до страшног неповерења грађана. Овакво неповерење грађана у Кризни штаб, може у будућности изазвати велике проблеме у сузбијању епидемије. Посебан проблем је и то што се председник Вучић у јавности скоро искључиво појављује без маске на којој Кризни штаб инсистира, а то је још један разлог за неповерење и пласирање разних теорија завере међу грађанима…
Због великог незадовољства лекара радом Кризног штаба, покренута је петиција за његову смену под називом УЈЕДИЊЕНИ ПРОТИВ КОВИДА. Петицију је потписало више од 3 000 лекара. Власт је, за сада, успела да разводни и обесмисли ову иницијативу, али је чињеница да међу здравственим радницима постоји огромно незадовољство које ће испливати на површину кад-тад.
На крају, желео бих да изразим велику захвалност свим здравственим радницима – лекарима, медицинским сестрама, болничарима, чистачима, који су, ризикујући сопствено здравље и здравље својих породица, храбро, не штедећи себе, не марећи за прековремени рад и изузетно тешке услове, изнели досадашњу борбу против КОВИД-19.
др Драган Бранковић, анестезиолог
Члан Главног одбора Двери
Председник ОО Двери Алексинац