Синтагма коју је употребио колега Горан Белојевић најбоље описује не само актуелну ситуацију везану за пандемију коју је изазвао вирус Kovid 19 већ и надолазеће време које ће бити опхрвано и епидемиолошком и општом здравственом кризом, а која се већ сад осећа у недостатку заштитне медицинске опреме.

     Ова пандемија нема референтни оквир. Никада у нашим животима није било овакве претње од заразне болести која може вишеструко да буде погубна за друштво. Никада у животу нисмо видели да богате земља попут Италије или Шпаније колабирају у мирнодопским условима у кратком временском интервалу. Никада нисмо видели страх који осећају пацијенти, а и милиони здравствених радника широм света док обављају свој посао и заклету дужност.

Здравствени радници су у опасности. Хиљаде су заражене у Кини, више од 3000 их је заражено у Италији, петнаестак њих већ сада у Нишу. Очигледно недостаје заштитна опрема, а како ће здравствени систем постајати све оптерећенији, постаје све теже и ризичније пружати негу. Ризик за здравствене раднике, значи ризик за пацијенте који нису инфицирани, али и за породице здравствених радника.

Корона вирус ће вероватно бити проблем још дуго и морамо се позабавити великим ризицима по здравствени континуитет, укључујући заштиту људи са сталним медицинским потребама и обезбеђивању ланаца снабдевања за лекове, помоћна средства и залихе опреме која се не тичу само корона вируса.

Одмах морамо значајно да повећавaмо телемедицину, односно да сви они који не морају да дођу до здравствене установе, медицински савет добију преко телефона. То значи да морамо смањити број људи који похађају здравствене установе и истовремено очувати и побољшати опште здравље целе популације. Пацијенти морају да буду у прилици да допуне рецепте, добију лекарске савете и лако пронађу лекаре различитих специјалности.

Уз мере којима се повећава заштита, како оних здравствених радника који лече оболеле од Kovid 19 тако и оних који лече друге пацијенте, неизвесност ће постати мања.

 

Др Марко Радуловић

Члан Председништва Двери