У Чачку је јуче одржана конференција за медије Српског покрета Двери посвећена судском прогону чланова Двери због досадашњег опозиционог политичког деловања. Преко 30 чланова Двери има разне прекршајне и кривичне судске поступке због учешћа на протестима и разним другим опозиционим политичким акцијама.
Тако су кривично гоњени председник Извршног одбора Двери Борко Пушкић, директор Покрета Александар Танасковић, потпредседник ИО Славиша Милетић и председник Двери Бошко Обрадовић. На удару парничног гоњења нашао се и председник Политичког савета Двери др Владимир Димитријевић, по тужби ЛГБТ организација. Такође, против директора Информативне службе Двери Миодрага Прековића, воде се два судска поступка – један кривични због наводне увреде председника општине Аранђеловац и други прекршајни, због протеста приликом избацивања из куће породице Јашовић од стране јавног извршитеља.
Прошле године је због учешћа на протесту испред Народне скупштине ухапшено 14 чланова Двери, међу којима је и потпредседник Двери Милован Јаковљевић, против којих се још увек воде прекршајни поступци. Само у Чачку, због учешћа у прошлогодишњем протесту против закључавања грађана, полицијског часа и ванредног стања, кажњено је 12 бивших одборника, чланова и присталица Српског покрета Двери у укупној висини од 310.000 динара: Ђорђе Шипетић, Иван Видојевић, Александар Божовић, Ацо Ђенадић, Радисав Рацковић, Ведран Студен, Александар Вукадиновић, Драган Дамљановић, Миленко Пауновић, Борко Бодић, Гордана Ђорђевић и Снежана Лазовић.
На конференцији у Чачку на којој је присуствовала већина кажњених обратили су се Бошко Обрадовић, Владимир Димитријевић и Снежана Лазовић. Овим поводом др Владимир Димитријевић изјавио је следеће: „Борба за слободу увек је била тешка и сложена и захтевала од људи да буду апсолутно концентрисани на високе вредности као што је правна држава, правни поредак и слобода и достојанство сваког човека. Зато је, управо, суочавање са судским прогоном када је Српски покрет Двери у питању доказ да је управо овај покрет један од најснажнијих и једна од најозбиљнијих опозиционих снага у Србији јер ви знате да је вођа целокупног овог система човек који себе сматра неприкосновеним господаром наших живота и смрти, још 2016. године изјавио да ће учинити све да Српски покрет Двери више никада не уђе у Скупштину Србије. А као што је рекао господин Бошко Обрадовић, чињеница је да је преко 30 чланова Српског покрета Двери, по различитим основама, било кажњавано и развлачено по судовима да би се опозициони потенцијал ове групације људи који се никада нису продали угушио и довео у ћорсокак. Наравно, то је немогуће јер читава Србија се полако буди и више није довољно дати некоме три или пет хиљада динара да би се затварале очи пред стварношћу у којој се налазимо, а која је страховита. Уместо да држава посвети сву пажњу концентрацији националне енергије на биолошкој и духовној обнови српског народа, она се бави прогоном неистомишљеника на овај или на онај начин. Ако 30 људи из Српског покрета Двери трпи различите видове судског прогона, ако Српски покрет Двери наставља своју борбу на свим могућим теренима на којима је та борба у овом тренутку потребна, почев од борбе против насилног довођења једне страшне мултинационалне компаније која се зове „Рио Тинто“ па све до одбране породичних вредности, ако имате у виду да су ти људи остали несломљени, да се нису савили и да нису почели да пузе пред једним режимом који ломи кичму за мале паре српском народу, онда вам је јасно где лежи опозициона енергија и око кога се треба окупити. У том смислу, ових 30 судских процеса само је доказ да Србија није мртва, да је Србија и даље слободна и да има оних који нису спремни да се покоре и потчине него ће наставити борбу до коначне победе.“
Поред др Владимира Димитријевића, на конференцији за новинаре се обратила и Снежана Лазовић, која је том приликом истакла: „Ја сам прошле године разумела да ће режим под окриљем пандемије да преда нашу светињу Косово и Метохију и зато сам изашла на улицу. Иритирајуће је било да људи могу да шетају псе по улицама, а да ми не можемо на Васкрс у цркву. Ја бих одавде позвала сваког нашег човека да оде на Косово и Метохију да види како живи наш народ и све ће сагледати.“
У прилогу се налазе три различите пресуде за исто лице: од ослобађајуће, преко судске опомене до новчане казне, као и пресуда другог судијског већа Апелационог прекршајног суда – одељење у Крагујевцу, које у истом случају за друго лице не преиначава првостепену судску опомену у новчану казну као прво веће.
[ngg src=“galleries“ ids=“433″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]
Целу конференцију за медије одржану овим поводом можете погледати овде: