ЛАЖНА ДЕМОКРАТИЈА И ПРАВА ИЗДАЈА
У свом интервјуу датом агенцији Бета, професор Мило Ломпар је истакао да је Србија данас само формално демократска и правна држава: „У реалном смислу, на делу је цивилизацијска регресија: опозиција је прогнана из парламентарног и јавног простора, а судство у битним садржајима прати одлуке извршне власти. Сетимо се срамне одлуке Уставног суда да огласи своју ненадлежност поводом Бриселског споразума“. Медије контролише или власт или „западни чиниоци“ (оних првих је више, додајемо).
Власт Вучића и дружине је политички издала свој народ, а преко контролисаних јавних медија разорила све врсте цивилизованог општења, стварајући „глајшхалтовану“ јавну свест. Рекао је Ломпар: “У културном погледу, створила је наказни спој елитизма и примитивизма. Не верујем у њене економске прогласе, као што не узимам њене новчане поклоне. Оно по чему је посебна јесте да је власт симулакрума: национална фасада служи да се корак по корак напуштају национални интереси“.
Ломпар вели да је „главни спикер владајућег симулакрума“ председник Србије Александар Вучић: „Распон његових изјава, од националних до антинационалних, преноси се на све нивое власти, јер их сви понављају. Таквом друштвеном патологијом уништава се јавна моћ расуђивања. Без расуђивања, нема могућности за демократију“.
Смрт здравог разума је кључни исход Вучићеве власти.
НЕМО СЕ ПОСМАТРА ПРОПАДАЊЕ: ЗАШТО?
Српска интелигенција из лукративних разлога посматра пропадање Србије:“Невладина или другосрбијанска интелигенција има покриће за мимикријску подршку власти у томе што власт постепено напушта део по део националних интереса. Њих не занима недемократичност власти у поступцима према Косову и Метохији“. Два главна циља западне НВО интелигенције су, дакле, коначна предаја Косова и Метохије и уклањање руског утицаја са Балкана. С друге стране, „родољубиволика“ интелигенција не жели да се бави Вучићевом издајом, и посеже, материјалног добра ради, за „реторичком бижутеријом“: „Они занемарују недемократичност власти због наводне државне и националне идеје. Тако стварају фатално поистовећивање ове власти и народа и државе. Међутим, ниједна власт није еталон државе и народа“.
НВО интелигенција и „родољубиволика“ интелигенција се прећутно слажу да Вучића и његове треба подржавати док не почну да падају, а онда – „куд који, мили моји“: „Ако она падне, сви ће похитати да кажу како је нису подржавали, позивајући се на садржаје владања које су критиковали. Право питање, међутим, гласи: кад и како је нисте критиковали? Зашто једнима нису сметали поступци око Косова и Метохије? Зашто другима нису сметали поступци око Савамале и медијски терор“, навео је професор Ломпар.
О ИЗБОРИМА
Може ли се СНС сменити на изборима? Ломпар је казао да је до 2012. године власт била смењива: „Коштуница је као директно изабран председник СР Југославије предао положај због споразума о Државној заједници Србије и Црне Горе, коју су успоставили Зоран Ђинђић и Мило Ђукановић. Потом су и Живковићева и Коштуничина и Тадићева влада биле смењене на изборима. Тек је ова власт питање свог опстанка прогласила борбом на живот и смрт. То је несумњива регресија ка ауторитаризму“.
Што се тиче опозиције, она је углавном прозападна и њене шансе на изборима су мале: „Како они могу добити део подршке две трећине бирача који су национално оријентисани и вођени симпатијом за руски утицај? Они остављају огроман политички простор властима да стварају привид националне политике. Отуд, урушавање садржаја живота – криминал, корупција, медијски терор, политички диктат, примитивизам свих јавних стандарда – мора добити толике размере да у друштву не остане очувана ниједна колективна идентификација: ни политичка, ни друштвена, ни културна, ни економска“.
Зато ћемо, слути професор Ломпар, опет гледати смену власти кад се у то умеша америчка Империја.
ЛАЖ О ОДБРАНИ КОСОВА
Власт Вучића је, наравно, сасвим издајничка: “Рекли су: не дам Газиводе и ‒ дали су. Рекли су: у косовској власти су ратни злочинци, а ушли су у коалицију с њима. Остало им је да се сложе са местом Косова у УН. Ту је главна препрека руски вето“. Тај чин спречава једино Русија и само њено одустајање од гласа против у Савету безбедности би омогућило „лагану“ предају свете српске земље: „Како то сада не изгледа вероватно, чини се да западни чиниоци настоје да постепено промене амбијент око ове одлуке: да све чланице ЕУ признају бесправну и НАТО злочином од Србије одвојену територију и да јој обезбеде место у УНЕСКО и Интерполу. Нови амбијент требало би да обезбеди нову одлуку“.
Шта је будућност Србије?
Ломпар је био јасан: “Давно сам, у својој књизи ‘Дух самопорицања’ написао да нас чекају дуге године тихе окупације и да живимо у колонијалним условима. То ме је изложило јавном жигосању које је изводила невладина другосрбијанска интелигенција. Током ове деценије показало се да сам био потпуно у праву, и у нашем, и у европском контексту“, рекао је професор.
ИДЕЈА КОМПРОМИСА
Ако тзв. „грађанска опозиција“ жели да придобије бирачко тело, она мора да разуме шта се заиста догађа: “Они отуд треба да заступају недељивост државне територије Србије и легитимна права српског народа у Босни и Херцеговини (Република Српска), Црној Гори, Македонији и Хрватској. Они треба да одбију наметање српске кривице за непостојећи геноцид и прихвате српски део одговорности за ратне злочине.“ И још: “Треба да напусте идеју о својој историјској предодређености да воде друштво и да посведоче спремност на компромисе. Њихови западни ментори су им показали да то може и садашња власт“.
Што се националног политичког спектра тиче, политичари „на нашој страни“ треба да заступају универзалност грађанских права, практичну осуду сваког насиља, отвореност за дотицај културног наслеђа и духовне ситуације времена, свест о томе да се ми налазимо на периферији руског утицаја и спремност на компромисе. Ипак, рекао је да му се чини да „српска култура, њени политички и интелектуални протагонист, нема снаге за такав преокрет“.
Др Владимир Димитријевић
Председник Политичког савета Двери