Српски Покрет Двери - Лого
Search

Када једно друштво доживи потпуни морални, духовни, културни и економски слом. Када се ненормални обрасци понашања ћутке прихватају као нормални. Када се на телевизији са националном фреквенцијом кроз ријалити програме у ударном трмину пласирају садржаји ниских моралних вредности.

      Шта такво друштво да очекује него да се насилници и злостављачи охрабрују и ничу као печурке после кише. Међутим, оно што посебно брине јесте да се они више не налазе на улици вребајући иза мрачног ћошка или жбуна. Они су сада у најважнијим државним и образовним институцијама као и у породици. Данас се увелико говори о насиљу над женама, што је сасвим евидентно, али се занемарује чињеница да и мушкарци у оваквом систему поремећених вредности итекако трпе насиље. То потврђује и податак да је Србија једина земља на Балкану која има сигурну кућу и за мушкарце. До оваквог поражавајућег стања довело је вишедеценијско урушавање породице и породичних вредности. Декомпоновање породице се врши и преко одузимања деце, правдајући тај поступак сиромаштвом породице. Сиромаштво није, и не може бити разлог за такво поступање. Дете може бити одузето од родитеља једино уколико је жртва злостављања, или насиља у породици. Одговорна власт којој је интерес својих грађана на првом месту искорењује сиромаштво, обезбеђује запослење родитељима, или новчану помоћ – исту ону која је намењена хранитељској породици. Када се Српски покрет Двери буде питао и одлучивао трудиће се да ниједна породица не буде сиромашна и да може својој деци да обезбеди нормалне услове за живот.

Јавност је узнемирила и исповест наше младе глумице о злостављању. Овом темом се целокупна јавност интезивно бави. Међутим, питање које се намеће јесте да ли смо ми као грађани могли нешто да учинимо да се овакве појаве секу у корену? Свакако да смо могли, за почетак, да не ћутимо, и не окрећемо главу, а затим да свако до нас пронађе свој начин за јачање моралних, духовних и културних вредности. Наша је обавеза као мислећих бића да градимо Србију која је сигурна кућа за све. Да ли је држва могла да учини нешто? Могла је, преко Министарства просвете и разних просветних инспекција да утврди шта се иза строгих часова глуме заиста догађа. Да ли су родитељи могли нешто да учине? Могли су, да посматрају, слушају и разговарају са својом децом, јер то је једини начин да сазнају шта их мучи, од чега страхују и какве проблеме имају. Савет жена Двери апелује на сву стручну јавност као и на медије да се отворено говори о узроцима који за последицу имају злостављање и насиље. Било да се оно дешава на радном месту, у школи или пак породици. Само на тај начин можемо омогућити да насилници буду евидентирани и приведени правди, а потенцијалне жртве заштићене од психичке, физичке и економске тортуре. Зато је важно да не ћутимо, јер свако од нас може постати мета.

 

Драгана Милићевић

Председница Савета жена

Члан Председништва Српског покрета Двери

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: