Српски покрет Двери је, у прес центру УНС-а, представио део свог Прогласа о правној одговорности под називом „Ти контролишеш“. Овим поводом, на конференцији за медије су говорили Бошко Обрадовић – председник Двери, Маја Митић – члан Председништва и председник Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство, Михаило Лакчевић – Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство, Гордана Маринковић Савовић – члан Председништва и председник Савета Двери за образовање и науку и Теодора Зарић – члан омладине Двери.
Бошко Обрадовић је рекао да лустрација значи да они који су се огрешили о закон, незаконито обогатили и купили дипломе никада више не могу доћи на јавне функције већ морају завршити у затвору са одузетом имовином и великим финансијским казнама које ће морати да плате за све оно што су оштетили и уништили. Обрадовић је додао и да су нам, да би се дошло до сигурне владавине права, потребни нови механизми за коначно остварење правде у Србији и сваку врсту одговорности, а на првом месту и за пример то мора бити одговорност носилаца јавних функција за кршење закона, проневере, прање пара, криминал и корупцију. Истакао је и да би доношењем новог Закона о лустрацији и његовом применом био уведен нови вид политичке одговорности који враћа поверење грађана у своју државу, а да лустрација није и не сме бити неконтролисана освета над политичким неистомишљеницима већ кривична и свака друга одговорност за кршење закона и јасна разлика између старог и новог политичког система.
Маја Митић је казала да је један од циљева тачке о правној одговорности из Прогласа Двери тај да се грађанима приближи значај независног правосуђа и његова улога, као и да је приметно је да последњих 10-ак година постоји негативна кампања против правосуђа и да је приметан утицај извршне власти на исто. Потребно је, како је додала, да се обезбеди што транспарентнији поступак избора судија, да се избор судија не одвија далеко од очију јавности, да се уведу јавни разговори са кандидатима за највише правосудне функције, да се унапреде уставне одредбе о избору и разрешењу носилаца правосудних функција и да се уведе институт пробног мандата за судије и тужиоце. Митић је на крају поручила да је неопходна промена система јер ми немамо независно судство, немамо независно тужилаштво и немамо независну полицију, да имамо само привид и шминку правне државе, док се правда спроводи само на обичним људима који не припадају криминалним клановима.
Михаило Лакчевић је подсетио да је Закон о одговорности за кршење људских права (Закон о лустрацији) донет још 2003. године, са периодом важења на 10 година, али да он никада није заживео у пракси. Истакао је да је Српски покрет Двери већ донео Декларацију о лустрацији у 10 тачака у фебруару ове године, али и то да многи актери на политичкој сцени у Србији нису заинтересовани за лустрацију, а самим тим и за преиспитивање њихове одговорности у протеклом периоду, док грађани Србије и Двери итекако јесу. Додао је и да би новим Законом о лустрацији била основана Комисија за испитивање одговорности за кршење људских права, као и институција тужиоца за лустрацију.
Гордана Маринковић Савовић је навела да се Двери залажу за преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору и отпуштање свих оних са лажним дипломама и звањима, као и одузимање акредитације и забрана рада лажних факултета који продају дипломе и звања. Истакла је и да је и пре доласка СНС-а на власт постојала спрега између политичара и универзитета, и то махом приватних, али да је напредњачка власт развила овај посао претворивши дипломе у врло пожељну робу, јер је диплома услов за обављање одређене јавне функције. Маринковић Савовић је додала и да Двери нису против приватних факултета, јер има оних који послују у складу са законом, али тамо где се купују дипломе, незнање је легитимизовано и не чуди што не постоји сегмент друштва који није захваћен овим опасним друштвеним вирусом преваре. На крају је додала да је Српски покрет Двери потпуно изричит у лустрацији свих носиоца лажних диплома и плагираних доктората и да исти не могу у одређеном временском периоду да се запосле у јавном сектору, нити постављају на јавне функције.
Теодора Зарић је истакла да у животу правимо много избора, а да је најтеже док смо млади и да је један од тих је да ли ћемо отићи или остати у Србији. Рекла је да је она одлучила да остане и да се бори за Србију. Зарић је навела да су околности због којих млади желе да оду заиста неподношљиве – беспарица, несигурна будућност, непоштовање основних права, страх од стварања породице, осећај узалудног школовања, а да је основна околност неправда. Поручила је да морамо променити систем из корена и да никада више ниједан појединац, странка или личност не смеју да буду изнад закона и наше будућности. Зато је и позвала, пре свега младе, да се укључе у борбу за промену система.
Целу конференцију за медију можете погледати овде: