Питамо се, да ли неко у општини Горњи Милановац уопште контролише јавне набавке које спроводи општинска власт и да ли су људи који их спроводе стручни за тај посао?

На самом крају прошле и почетку ове године, на сајту Општине објављена је документација о спровођењу јавне набавке мале вредности („ЈН бр. 91/19 – Помоћ у кући старим лицима на територији општине Горњи Милановац“). Чим смо видели о чему се ради, одмах смо знали и ко ће добити посао. Зато смо погледали мало ту документацију и благо речено остали запањени. А, ево и зашто.

Прво, расписана је јавна набавка мале вредности иако се ради о процењеној вредности јавне набавке од 14.649.587,00 динара, без ПДВ-а. У члану 39. Закона о јавним набавкама јасно стоји:
„Јавна набавка мале вредности, у смислу овог закона, јесте набавка чија процењена вредност није већа од 5.000.000 динара, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 5.000.000 динара.“ Као што се види, ради се о троструко вишој вредности од максимално дозвољене. И то је само за период до 31.10.2020. Када се на овај износ дода још 20% за новембар и децембар, јер ће ваљда суграђани и тада имати помоћ, онда укупан износ за целу годину је оквирно 17.500.000 динара (око 150.000 евра).

Позив за подношење понуда на Порталу јавних набавки и на сајту Општине објављен у петак 27.12.2019. Крајњи рок за подношење понуда био је 06.01.2020. у 10:00 часова. Ако погледате календар, видећете колико је у тих десет дана реално било радних. Последњи дан био је Бадњи дан! Отварање понуда било је 06.01.2020. у 10:10, само десет минута након истека рока за подношење понуда! То значи да је могућност постојања понуда послатих поштом потпуно искључена. Тако брзо, за 10 минута, пошта не може да стигне ни из суседне зграде.

Наравно, изгледа и очекивано, стигла је само једна понуда и то 06.01. у 9:39, тачно 21 минут пре истека рока. За јавне набавке које нису мале вредности важе други рокови!

Да је некоме другоме било практично немогуће да поднесе понуду говоре и подаци који су дати у конкурсној документацији. Не наводи се тачан број старих лица којима треба пружити помоћ. Каже се само да број неће бити већи од 147. Тренутни број корисника, али ни просечан број у претходној години (или претходне 3 године) се нигде не наводи. Где се корисници којима треба пружати помоћ налазе на територији општине Горњи Милановац и колика је просечна удаљеност корисника од центра, такође, се не наводи. Не наводи се ни каква је старосна и здравствена структура корисника (колико је покретних, а колико непокретних, на пример). Питамо се, како неко може да састави понуду када не зна ове основне податке? То су елементи на основу којих се одређује цена. Овако, ђутуре, сасвим је неодређено и недовољно за састављање озбиљне понуде, осим за оне који знају стварне податке, а то је, наравно, НИВЕУС ТИМ.

Интересантан је и један од услова који понуђач треба да задовољи. А, то је „да је у последње три године (2016-2018. године) пружалац извршио услуге из предметне делатности (помоћ у кући старим лицима) у вредности од најмање 25 милиона динара без ПДВ-а.“  Дакле, услов је колико су зарадили пара у претходне 3 године, а не број корисника којима је пружена услуга, а посебно број оних који су били задовољни њиховом услугом! Није важно како си радио, него колико си зарадио! Е, то је стварно бисер над бисерима!

На крају, рецимо и то да је критеријум за доделу уговора био најнижа понуђена цена! Што ће рећи да је за наше немоћне суграђане добро само оно што је јефтино! Ваљда би нормално било да критеријум буде такав да на првом месту буде квалитет, па тек онда цена.

Питамо се, да ли је неко контролисао рад поменуте фирме и колико су корисници стварно задовољни? Има ли, уопште, тог извештаја у Центру за социјални рад? Најзад, чему Закон о јавним набавкама, ако се не поштује и хоће ли икада неко одговарати због његовог кршења?

Информативна служба ОО Двери у Горњем Милановцу

Фото: gornjimilanovac.rs