Српски покрет Двери сматра да је неопходно хитно спровођење мера у циљу значајног и трајног побољшања квалитета ваздуха у Србији. Ни актуелна ни претходна власт нису дале одговор на ово питање већ се само међусобно оптужују око кривице за садашњи изразито лош квалитет ваздуха у Србији.
У Србији су тренутно огромни проблеми у заштити животне средине: отпадне (канализационе) воде, отпад (пре свега комунални) и квалитет ваздуха. Највећи појединачни негативан утицај на људско здравље има загађени ваздух од чега, према проценама СЗО, годишње умре 6.400 грађана Србије. Као кључни узроци загађења ваздуха истичу се пре свега индивидуална ложишта (велика распрострањеност, велика просечна старост, лош квалитет и значајан удео коришћења угља лошијег квалитета), затим електране (непостојање система за отпрашивање и одсумпоравање), али једним делом и саобраћај (велика просечна старост возила и високи удео коришћења дизел горива).
У решавању проблема загађења ваздуха ЕПС планира да до 2025. године уложи око 0,8 милијарди евра у завршетак система за отпрашивање и одсумпоравање у највећим електранама ТЕНТ А и Б, као и Костолац А и Б, што је за сваку похвалу. Нажалост, што се тиче решавање највећег проблема, тј. емисија из индивидуалних ложишта, мало тога је озбиљно планирано а још мање реализовано, најчешће уз образложење да је за то потребно спровођење мера које захтевају много времена и пара. Међутим, мере су релативно једноставне:
- Прикључење већине домаћинстава на даљинске системе грејања,
- Прикључење већине домаћинстава на системе дистрибуције гаса,
- Побољшање квалитета индивидуалних ложишта, и
- Прелазак на погодније врсте горива (пелет и гас),
Процене су да би за ове мере тј. на име неопходних субвенција и улагања у инфраструктуру било неопходно издвојити око две милијарде евра. Та средства Србија свакако има и може иста да без већих проблема издвоји у наредних 10 година, поготово ако се узме у обзир да је за друге „пројекте“ који нису ни приближно важни за свеопште здравље становника утрошено или ће бити утрошено далеко више. „Национални стадион“, Београд на води, Београдски метро (који никуд не води), субвенције за скупе „ветропаркове“ као и МХЕ, садашње и најављене сумњиво прескупе спалионице, сумњиво прескупи путеви и слично су само неки од примера. А ту су и паре из разних еколошких такси и накнада које су се до сада и на републичком и на локалном нивоу добрим делом трошиле ненаменски (око 60%). На крају, власт из буџета за животну средину издваја недопустиво мало и опште је мишљење јавности да та издвајања треба повећати, па би онда било довољно средстава за ову намену.
У име Стручног савета Српског покрета Двери
за унапређење и заштиту животне средине,
Мирослав Премовић
*Извор фотографије: N1