Лепо је дичити се успесима спортиста и сликати се са њима док освајају медаље. Када заврше каријере многи бивају заборављени и сиромашни ако се нису снашли у неком бизнису или ако нису у странци на власти. Случај Наде Дрвењак Шљукић, бивше репрезентативке у рукомету, пензионерке која болује од карцинома и са болесним сином се годинама чека да јој власт на било који начин реши стамбено питање је пример саморекламирања власти у дневно политичке сврхе.
Када је требало сликати се са новчаним износом који јој је уручио као помоћ од стране ЈКП Градско зеленило 2016. године, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић се радо са њом сликао. До јуна ове године и избора, плаћана јој је и кирија за смештај у Футогу, очигледно из страначке касе јер проблем није решаван институционално.
Избори су прошли, а болесна Нада је опет на улици на коју је, по њеним речима, послата уз увреде и безосећајност председнице месног одбора СНС у Футогу Јасмине Обрадовић.
Постављамо питање власти: да ли су нам потребни спортисти само у рекламне страначке сврхе? Да ли болесна, самохрана мајка са такође болесним дететом, која је била државни репрезентативац, кад је изборна трка и рекламирање о хуманости странке на власти прошло, треба да се потуца и чека да се неко од градских и покрајинских челника смилује и да је прими на разговор, те коначно реши њену тешку ситуацију?
Питање размештања по функцијама челника СНС у граду и Покрајини јесте за њих лично веома важно, али дата обећања пред камерама се морају испуњавати.
ГрО Двери Нови Сад