У оквиру представљања Прогласа Двери „Промена система – сигурност за све“, данас је у Прес центру УНС-а представљен и програм Српског покрета Двери за град Београд под називом „Мој Београд 2020-2030. – За Београд по мери човека и породице“. На конференцији за медије овим поводом говорили су: Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери, Радмила Васић – члан Председништва и председник градске организације Двери у Београду, др Синиша Јагодић – лекар, члан Председништва и председник стручног Савета Двери за здравство, др Милорад Маринковић – универзитетски професор, члан Председништва и председник стручног Савета Двери за културу и Иван Грбић – члан Извршног одбора Двери за град Београд.
Бошко Обрадовић је навео да се једна од тачака новог Прогласа Двери управо односи на нови град по мери човека и породице, што је визија Двери и за град Београд, а да у центру градске политике не треба да буду аутомобили и зграде већ људи и породице. Истакао је да у Београду нико не сме да буде заборављен, гладан, без струје и воде, као и основне здравствене и социјалне заштите, нити му може бити одузет породични дом. Обрадовић је додао Београђани морају много више да се питају и одлучују о томе како ће изгледати живот у њиховом граду, а као пример је навео и то да Београђане нико ништа није консултовао у вези са продајом ПКБ-а, Аеродрома Београд, Београђанке или о изградњи спалионице у Винчи. На крају, Бошко Обрадовић је подвукао да је дверјанска зеленог патриотизма као заштите животне средине итекако важна у Београду који има огромне проблеме са квалитетом ваздуха, воде, буком, зрачењем, отпадом. Поручио је и да је Београд несумњиво одувек био и треба да остане космополитски град, али оно што такође не треба да се занемари је да је Београд и српска престоница, и то не само што је главни град државе Србије већ је и сабирни центар свих Срба који живе ван граница Србије, а понекад постоји утисак да се Београд стиди те своје националне улоге, и то треба да се промени.
Радмила Васић je рекла да се не сме дозволити распродаја или поклањање јавне имовине и имовине наших предузећа за изградњу приватних објеката, а да су пројекти какав је “Београд на води“ прескупи истакавши да се ту избацује непречишћена канализација у реку Саву из које се Београд снабдева водом за пиће. Додала је да је невероватно да град жели да посече шуму у Кошутњаку, опет, зарад интереса приватног инвеститора, али и нагласила још један огроман еколошки проблем а то је изградња спалионице на комунални отпад у Винчи, што ће додатно загадити ваздух, воду и околину у Београду. Зато је, како је навела, потребна заједничка, искрена и доследна борба до краја, да Београду вратимо лепоту, културу, изглед метрополе, чистоту, а пре свега чист ваздух и здраву и зелену околину. Посебно је истакла проблем функционисања градске управе где би реорганизацијом и смањењем политичких или измишљених радних места, ту управу начинили ефикаснијом, док би систем наплате “Бус плус“ морао бити враћен Градском Саобраћајном предузећу и Секретаријату за саобраћај.
Др Синиша Јагодић је навео да породична медицина и породични лекар морају да се афирмишу и заузму кључно место у српском здравству, а да је превенција друга кључна реч и да је модерна медицина изузетно скупа и тешко може бити бесплатна, али је зато свако улагање у превенцију изузетно исплативо. Др Јагодић је истакао да палијативна медицина и патронажна служба морају надоместити недостатак капацитета за лечење најтежих и неизлечивих пацијената као и оних са губитком способности за самосталан живот и да ове породице и ови пацијенти не смеју бити остављени и препуштени сами себи. Додао је и да је правовремена лекарска помоћ, од непроцењивог значаја у земљи где кардиоваскуларна и цереброваскуларна обољења узимају огроман данак, а посебно у граду какав је Београд са свим својим изазовима, посебно саобраћајним. На крају је рекао да је веома важно и побољшање материјалног стања здравствених радника у Београду и да то за градски буџет не би било много, а запосленима у здравству би доста значило.
Др Милорад Маринковић је рекао да се данас људима управља некултуром, заглупљивањем, лажима, промоцијом погрешних вредности и намерним држањем људи прикованих за дугорочну неизвесност сиромаштва, а да су управо култура, вера традиција и породични морал, хришћанске и хуманистичке вредности у најширем смислу те речи, најбоље бране садашњој моралној, духовној и културно образовној ерозији у Београду и Србији. Истакао је да културни садржаји које Београд нуди већински заостају по свом квалитету или по квалитету продукције за европским и светским метрополама, које не ретко имају и мање становника од Београда, а много снажнију културну сцену, али и да положај уметника и радника у култури никада није био неповољнији него данас. Зато ће Двери, како је навео, урадити много по питању културе, а неке од тих ствари су: да Београд постане престоница културе овог дела Европе, децентрализација градске културе изградњом тзв. „културних четврти“, повећање надлежности општина у области културе, изградње нове зграде Опере, нове зграде Националне Филхармоније и бар још једне велике и репрезентативне галерије за ликовне и визуелне уметности у центру Београда, као и многе друге ствари.
Иван Грбић је истакао да су Двери препознате по својој породичној политици која нуди низ конкретних мера које би будућа власт у Београду морала спровести, а да је прва у низу тих мера оснивање новог секретаријата у Градској управи – Секретаријата за породичну политику. Веома битно место у породичној политици заузимају, како је навео, и омладина и спорт, односно усмеравање деце на позитивне вредности и здравије стилове живота. Сходно томе, држава али и град Београд конкретно могу много да помогну у том смислу, са различитим видовима помоћи школама, клубовима и генерално сваком родитељу који би своје дете усмерио на поменуте активности. Зато и програм Двери за град Београд подразумева низ мера и у овој области, а неке од њих су: равномерно улагање у обнову и реконструкцију школа, бесплатни уџбеници за сву децу, повећавање нивоа безбедности у школама, градња нових вртића и проширење постојећих капацитета за смештај деце…
Овде можете погледати видео снимак: